Масовна отпуштања радника РБ Колубара погодиће општину Лазаревац одмах после избора. Александар Вучић у случају да преживи на власти, планира да отпусти чак 2.000 радника уз помоћ групе превараната, штрајколомаца и двојице лажних синдикалних вођа! Вучић се позива на вољу ММФ-а. Његова банда у Лазаревцу такође
Председник Синдиката Електропривреде Србије (ЕПС) Милан Ђорђевић познатији по надимку Ђокин, дугогодишњи је слуга свих владајућих режима и главна сметња остваривању радничких права у Рударском басену Колубара. Ових дана са Александром Вучићем договорио је реализацију масовног отпуштања радника ЕПС-а, које наводно тражи Међународни монетарни фонд (ММФ). Они који се буду бунили против масовног отпуштања, могу да рачунају да ће их посетити такозване пајсер бригаде.
Бивши директор ЕПС-а, Александар Обрадовић је у новембру 2014. изјавио да “у ЕПС-у има 16.000 радника вишка”. Синдикати ЕПС-а које предводе Милан Ђорђевић и његов сабрат у криминалу, Миодраг Ранковић звани Пици нису дигли глас ни по једном од најважнијих радничких питања. Ове режимске слуге и лажни синдикалци, нису се бунили ни против новог робовласничког закона о раду.
Против је био Раднички синдикат Колубара, који се успротивио и Закону и ММФ-овом предлогу о отпуштањима, због чега се са њима актуелни ВД директор ЕПС, Милорад Грчић обрачунао на најбруталнији начин. Избацио их је из синдикалних просторија, одузео им службена возила, а изложени су константним анонимним претњама. Анонимно и данас прете члановима овог синдиката…
Било је оних који су помислили да је смена директора Александра Обрадовића, са места генералног директора ЕПС, значила одустајање од пакленог плана масовног отпуштања. Није. Масовна отпуштања ће већ после избора погодити општину Лазаревац, у којој како ствари стоје у првим месецима нове Владе без посла треба да остане чак 2.000 радника! Од масовних отпуштања у ЕПС-у није се одустало, већ су она одложена за време после избора.
У чисткама које планирају послушни синдикалци и кадрови напредњачке власти, неће бити поштеђени ни они који су примани преко везе, али ни они који су сивим каналима платили да добију сталан посао! ММФ, тражи да пре свих буду отпуштени они старији радници који су пред пензијом, један од њих је и синдикални лидер Милан Ђорђевић Ђокин (1962. годиште) а који је због бенефицираног радног стажа раније испунио услове за пензију. Његов задатак је да осталим радницима покаже на властитом примеру да треба добровољно отићи из Рударског басена Колубара, да би се удовољило ММФ-у.
Они који наседну на Ђорђевићеву причу, наћи ће се на улици препуштени сами себи, док ће он са места лидера синдиката отићи у високу политику.
У складу са тим Ђорђевић је са групом синдикалаца оформио листу “Лазаревац – наша кућа, Милан Ђорђевић – Ђокин”!
Ђокин је потписе прикупио тако што је осмог марта у кафани “Том и Џери” синдикалним новцем организовао ручак за Дан мајки, на који је позвао све жене које раде у Рударском басену Колубара. Током ручка свакој гошћи је прво дат по један цвет, а онда су активисти уз мезе почели да врше притисак на гошће да дају потпис за Ђокинову листу! Било је и оних које су то одбиле, али су због тога биле изложене великим непријатностима.
Неколико дана касније, носилац те изборне листе, злоупотребио је ресурсе државне компаније за своју промоцију! Пропагандним материјалима облепљени су камиони, багери, машине, који раде на Коповима у РБ Колубара. Ђорђевић је тиме прекршио закон јер је за личну промоцију искористио службену позицију.
За вође синдиката у Колубари и другим рудницима увек су бирани проблематични људи, кавгаџије и пијанци. Давана им је 30 одсто већа плата, могућност да они некога запосле, а они су заузврат застрашивали и тукли раднике ако би им пало на памет да се побуне. Власт тако већ деценијама контролише раднике у Колубари. Према речима Милосава Милутиновића, званог Хоки, бившег радника РБ Колубара, и некада истакнутог активисте Демократске странке у Лазаревцу, он је за више од тридесет година само два пута видео озбиљан штрајк радника у Колубари. Једном када је смењиван директор Владета Расулић, тада је штрајк ишао у корист Слободана Милошевића, а Расулића су смењивали јер је био близак са Петром Стамболићем. Други штрајк одиграо се петог октобра, када су се радници побунили, како би подстакли смену Слободана Милошевића са власти.
– Ја сам био у Демократској странци јер сам веровао да се Зоран Ђинђић заиста искрено бори против Милошевића, и за правичну Србију – каже Милутиновић, наводећи да је касније када је градоначелник Ненад Богдановић дошао у Лазаревац и у ДС-у почео да прича ко треба да буде изабран на које место, у странци и у РБ Колубари, поставио му питања:
“Где си био док је нас тукла полиција? Зашто мислиш да боље од нас у месном одбору знаш ко колико вреди?”
Остао је без одговора и напустио је странку, која је потом за шефове синдиката у РБ Колубари поставила Миодрага Ранковић и Милана Ђорђевића. Ђокин и Пици преживели су све ове године. Али, многи нису преживели… У РБ Колубара је протеклих година погинуло више од десет радника. Један варилац је жив изгорео, јер су га терали да вари у бункеру који није био очишћен од угљене прашине. Тако је и 22. новембра 2014. у Колубари радник погинуо а двојица су повређена.
Приоритет приликом запошљавања немају деца погинулих рудара, већ они са партијским књижицама.
В. Станић, Таблоид
