Када је директор клиничко-болничког центра у Грачаници, др Поповић, изнео у јавност проблеме са којима се сусреће ова установа, министар здравља Србије Златибор Лончар га је хитно позвао, наредио му да ућути јер у противном може да га смени
Официр за везу Србије у Приштини, или боље рећи амабасадор Србије, Дејан Павићевић, челницима српских здравствених установа на КиМ којима саветује да се региструју у оквиру законодавства самопроглашене републике Косово и прихвате надлежност те парадржавне творевине
ОБУСТАВЉАЊЕ хируршких интервенција у болници у Косовској Митровици због недостатка анестетика и других лекова говори о драматичној ситуацији у којој се српско здравство на Косову и Метохији налази.
Болница у Косовској Митровици је једина болница на Косову и Метохији у којој Срби могу да остварују секундарни вид здравствене заштите. Још раније је фактички престао да функционише клиничко-болнички центар у Грачаници због несташице лекова, санитетског материјала и осталих медицинских потреба тако да здравствени радници само долазе на посао а практично ништа не раде, јер немају чиме.
Када је дриректор клиничко-болничког центра у Грачаници др Поповић изнео у јавност проблеме са којима се сусреће ова установа, министар здравља Србије Златибор Лончар га је хитно позвао, наредио му да ућути јер у противном може да га смени.
Треба се подсетити да је пре седам месеци председник Владе Србије Александар Вучић са министром здравља, поменутим Лончаром, отворио болницу у селу Пасјане код Гњилана уз велике фанфаре али која до данашњег дана није прорадила.
Разлози за општи колапс српског здравства на Косову и Метохији су двојаки:
– први, постављањем класичне границе између Србије и Косова и Метохије онемогућен је улазак у јужну српску покрајину лекова и осталог медицинског материајла потребног за медицинску употребу, чак царина Косова не дозвољава улазак ни хуманитарних здравствених конвоја за Косово и Метохију.
– други, много важнији разлог је то што Београд у склопу Бриселског споразума жели да једноставно српско здравство на Косову и Метохији исцури и да пређе под јурисдикцију Приштине. Доказ који о томе сведочи је и предлог који је официр за везу Србије у Приштини, или боље рећи амабасадор Србије, Дејан Павићевић, изнео челницима српских здравствених установа на КиМ којима саветује да се региструју у оквиру законодавства самопроглашене републике Косово и прихвате надлежност те парадржавне творевине.
Српско здравство на Косову и Метохији имало је велику улогу у опстанку Срба на Косову и Метохији. Болница у Косовској Митровици је била бастион одбране северног дела Косова и Метохије, због чега је 2000. године добила специјално признање ондашњег председника Србије Слободана Милошевића. Чак је 2003. Године, после немилих догађаја у затвору у Косовској Митровици којом приликом је страдао велики број UNMIK полицајаца из западних земаља, америчка војна база у Бондстилу болници у Косовској Митровици послала захвалницу због успешног и стручног третмана повређених.
И сви српски министри – почев од Лепосаве Милићевић до Томице Милосављевића – бринули су, неко више неко мање, о здравственом систему Србије на Косову и Метохији. Овај садашњи по имену Златибор Лончар, због уласка Србије у ЕУ, себи је доделио улогу гробара српског здравства на Косову и Метохији.
Приче о бољем животу Срба, које председник Владе Србије Александар Вучић говори својим сународницима на Косову и Метохији, падају у воду када они немају ни где, ни како, ни са чим да се лече.
Очита је чињеница да премијер Србије жртвује косовску главу због европских поглавља.
Председник покрајинског одбора ДСС-а
др Ненад Којић
Српске Двери
Горан Миленковић
Друштво српско-словенске солидарности „Григорије Степанович Шчербина” – К. М.
председник Момир Касаловић
Покрет грађана Косова и Метохије „Стара Србија” – Грачаница
председник Златибор Ђорђевић
