Финансијски вапаји из Шпаније и најава нове рецесије су окидачи обарања рејтинга у срцу еврозоне
Финска је једина од 17 чланица еврозоне која у јеку троипогодишње дужничке кризе у монетарној унији ЕУ још заслужује беспрекорни кредитни ААА рејтинг, закључила је касно у понедељак америчка агенција за бонитет Мудиз.
„Банкарски систем Финске је омањи, углавном окренут пословању на домаћем тржишту. Истовремено, Финска је успела да обезбеди чврста јемства за учешће у финансијској помоћи Грчкој и Шпанији, чиме се издвојила од других еврочланица са највишим рејтингом”, наводи Мудиз у оцени којом је истовремено лишио Немачку, Холандију и Луксембург врхунског рејтинга. Мудиз је наиме рејтинг тројке са ААА „стабилно” снизио на ААА „негативно”.
Трилинг водећих америчких агенција за бонитет већ је Француску и Аустрију почетком године ражаловао ААА еполета.
Неочекиваном одлуком Мудиза, дужничка криза еврозоне умрежила се на финансијски терен привредно-финансијског језгра еврозоне.
Грчка дужничка драма ипак није једини, иако је главни, повод за упозорење да би Мудиз у следеће две године могао додатно да сроза рејтинг Немачке, Холандије и Луксембурга и тиме повећа трошкове њиховог задуживања, пада привредног замајца и скока незапослености.
Палета финансијских вапаја Шпаније послужила је почетком седмице као окидач за Мудизову сечу рејтинга језгра еврозоне.
Шпанији у октобру стиже на наплату дуг од 28 милијарди евра – које нема. Влада премијера Маријана Рахоја затражила је додатну помоћ Европе – мимо финансијских тржишта где се већ данима сусреће са рекордно високом ценом и краткорочних и дугорочних позајмица. Инвеститори су у марту за шестомесечне позајмице Шпанији тражили један одсто камате, јуче 3,7 одсто.
Шпанска привреда и владино тржиште обвезница двоструко су већи од обима економија Грчке, Португалије и Ирске заједно – подсећа Мудиз уз упозорење да у тој атмосфери неизвесности више ниједна чланица еврозоне нема стабилну привредно-финансијску прогнозу.
Пад активности приватног сектора у ЕУ шести месец заредом, осека поверења привредних менаџера у Француској и Белгији у раст извоза и нове послове, показатељи оштрог пада индустријске производње Немачке, све то указује да Европа увелико клизи ка рецесији, другој од 2009.
У таквој привредној анемији, одакле ће Европа да допуни спасилачке фондове? Како ће да обузда раст незапосленост младих? Ко ће све од инвеститора остати кратких рукава у случају евентуалног банкрота негде на северној обали Медитерана? Губи ли Европа битку са дужничком кризом?
Одсуство јасних одговора утиче да берзе губе поверење у рејтинг монетарне уније ЕУ.
Политика
