АКО нови закон о верским заједницама (још у форми нацрта) икада заживи у Црној Гори, Влада у Подгорици моћи ће да поставља највише верске великодостојнике! Или “преведно”, ту улогу би данас могао да понесе премијер Мило Ђукановић, поштујући члан 4. који прописује да “пре именовања, односно објављивања именовања највиших верских великодостојника, верска заједница о томе на поверљив начин обавештава Владу Црне Горе”.
– Да ли ово значи да СПЦ треба да буде удбашка црква, као што је то тзв. ЦПЦ (која је одељење Агенције за националну безбедност)? Овакав удар на слободу цркве није виђен од Павелићеве НДХ. Јасно се прописује да се без одобрења власти не могу бирати највиши верски поглавари – каже за “Новости” др Будимир Алексић, професор Цетињске богословије. – Нацрт и по слову и по духу изгледа као да га је писала влада Павелићеве НДХ. Осим што је неуставан и контрадикторан, текст је пре свега уперен против СПЦ. И било би поштено да се тако и зове – Закон против СПЦ! Јер смисао и циљ понуђеног текста је да се неутралише деловање СПЦ на простору данашње Црне Горе, где та Црква постоји од 1219. године, а што не споре ни неки од корифеја црногорског идеолошког пројекта.
Алексић говори да су управо први потези Павелићеве власти били доношење закона о забрани ћирилице и деловања СПЦ на простору НДХ.
Ту праксу видимо данас и у Црној Гори. Ћирилица је елиминисана из јавног и друштвеног живота, из свих државних органа и институција супротно Уставу који гарантује равноправност ћириличког и латиничког писма. Власт, такође, испољава амбицију да уређује унутрашњу организацију Православне цркве, што је супротно уставу и пракси свих европских, и уопште свих демократских држава. Осим тога, власт има намеру да отме имовину Православној цркви (члан 52). Предвиђено је да сви храмови који су изграђени пре 1918. постану државна својина, које ће онда држава давати на коришћење политички подобним црквама и верским заједницама – наводи Алексић.
СЕДИШТЕ ЦРКАВА
У НАЦРТУ закона пише да седиште цркава и верских заједница мора бити у Црној Гори.
– Да ли ће онда престати да важи уговор који је Црна Гора потписала са Ватиканом? Прописује се да границе епархија морају да прате државне границе, што је такође антиуставно, јер цркве и верске заједнице саме уређују своју унутрашњу организацију. Хрватска, рецимо, не прави тај проблем, тако да се део Сремске епархије СПЦ (чије је седиште у Сремским Карловцима) протеже и на неке општине у Хрватској – каже Алексић.
В. КАДИЋ, Новости
