среда , фебруар 21 2018

МАТ: Раст БДП у целој 2017. години испод очекиваног, неће бити 1,9 већ 1,8 одсто, а можда и 1,75 одсто

Привредна кретања у децембру прошле године нису у складу са очекиванима и ако се покаже тачном процена о расту бруто домаћег производа (БДП) у четвртом кварталу од 2,5 одсто, раст БДП у 2017. години неће бити 1,9 одсто већ 1,8 одсто, а можда и 1,75 одсто, рекао је сарадник часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) Стојан Стаменковић.

Он је на конференцији за новинаре рекао је раст прерађивачке индустрије у децембру био свега 0,4 одсто, па је та производња у прошлој, уместо 6,9 одсто, како је процењено три месеца раније, достигала 6,4 одсто.

“То је условило да раст индустријске производње у целој 2017. години буде 3,5 одсто, уместо 3,9, колико је само месец дана раније проценио Републички завод за статистику”, рекао је Стаменковић.

У спољнотрговинској размени у четвртом тромесечју је, према његовим речима, дошло до заокрета јер је међугодишњи раст вредности увоза, израженог у еврима, био увећан на 13,8 одсто, док је раст извоза био 12 одсто.

Додао је да у децембру није било текућег раста извоза, а међугодишњи раст је у том месецу био симболичних 0,6 одсто, а увоз је повећан за шест одсто или десет пута више.

“Увоз је у целој 2017. години био покривен извозом 77,5 одсто, у октобру прошле године та покривеност је износила 73,8 одсто, а у децембру је пала на 68,4 одсто”, рекао је Стаменковић.

Највећи раст извоза у 2017. години је, како је рекао, раст енергије по стопи од 15 одсто, капиталних производа по стопи 8,4 одсто, трајних производа за широку потрошњу 9,7 одсто и нетрајних производа за широку потрошњу пет одсто.

У децембру је, према његовим речима, значајно порастао увоз некласификоване робе по намени, па је учешће те робе у целом прошлогодишњем увозу чинило 15,9 одсто и узрок је скоро половине (47 одсто) трговинског дефицита.

“Заустављање раста извоза последица је смањења извоза пољопривредних производа, у децембру за осам одсто, а у целој 2017. години вредност извоза пољопривредних производа пала је за 70 одсто”, рекао је Стаменковић.

Сарадник МАТ-а и директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић рекао је да подаци последњих година показују да је сектор услуга све конкурентнији.

Он је рекао да, према анализи платног биланса у првих 11 месеци од 2014. до 2017. године, просечна годишња стопа раста извоза услуга износи 11,7 одсто и премашује стопу раста извоза роба од 10,1 одсто.

“Расту стопе извоза услуга највише су допринеле услуге телекомуникација, компјутерске и информационе услуге (ИКТ) и остале пословне услуге у које спада истраживање, менаџерско саветовање и техничке услуге, повезане са трговином и остале пословне услуге”, рекао је Ковачевић.

Додао је да све боље резултате показује сектор туризма који у последњих десет година учествуује од 0,4 до 0,5 одсто у БДП, али ако се рачуна његов индиректни утицај на друге делатности до пет одсто.

Бета

Актуелно

ЕПС гаси ТЕ „Мораву” 2023. године и на улицу шаље 200 радника?!

СВИЛАЈНАЦ – Термоелектрана (ТЕ) „Морава” у Свилајнцу, изграђена 1969. године на бази отпадних угљева из …

Може ли Србија да преживи ликвидацију пољопривреде?

Опсежне анализе говоре саме за себе. Од 79 предузећа њих 50 бави се узгојом жита, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons