Мере штедње нису Грчкој донеле никакво побољшање, јавни дуг је много већи, a економија је горе него икада!

Pредседник највеће грчке опозиционе странке, Коалиције радикалне левице Сириза, Алексис Ципрас изјавио је данас у Београду да је заједнички непријатељ Србије и Грчке “политика неолиберализма”, против које треба заједнички да се боре, без обзира штое једна земља чланица ЕУ, а друга то није.

“Грчки и српски народ су веома блиски, имају заједничке корене и борбе у прошлости, и треба да наставимо тим путем. Треба да појачамо напоре како бисмо водили заједничку борбу против заједничких сукоба и противника”, рекао је Ципрас приликом обиласка биоскопа “Звезда”.

Он је казао да се током посете Београду састао са представницима српских власти, али и са представницима покрета и иницијатива које се боре против неолиберализма, што је, како је рекао, “јако важна” борба.

“Важно је опстати без неолибералних политика, било у ЕУ или ван ње”, додао је Ципрас, подсетивши да је Грчка чланица Уније, али има “проблеме”.

“Последњих пет година са мерама штедње, изгубили смо 25 одсто БДП, незапосленост је 30 одсто, међу младима 60 одсто. Србија није у ЕУ, али има исте проблеме. Дакле, наш заједнички непријатељ је неолиберална политика, било у ЕУ или ван ње”, додао је он.

Ципрас се данас током посете Београду састао с државним званичницима Србије и с патријархом Иринејом.

Говор Алексиса Ципраса на Правном факултету у Београду

Излагање лидер грчке опозиционе партије „Сириза“ одржао на предавању на Правном факултету у Београду.

 

Ситуација у Грчкој је веома лоша. Степен незапослености је изузетно висок, нарочито међу младима. Инфраструктурне основе земље као што су путне мреже, водоводи и  елекстро дистрибуције су у процесу приватизације како би се претвориле у приватне фирме.

Мере штедње нису Грчкој донеле никакво побољшање, јавни дуг је много већи, a економија Грчке је горе него икада. Може се говорити о потпуној пропасти мера штедње, једино је питање да ли се ту ради o некој грешци, или је то урађено намерно?

Владајући кругови у Европи су у кризи су видели добру прилику да редефинишу однос снага на континенту, да социјалне неједнакости захвате све већи број држава, на тај начин гурајући добар део друштва у сиромаштво. Њихов крајњи џиљ је био да створе Европу са више брзина, да би богатији били још богатији, а сиромашнији још сиромашни.

Постоји међутим нешто, што су превидели, а то је социјални бунт који немогу да исконтролишу, нису предвидели да ће тај социјални бунт порасти у политички. Тако да је Грчка данас пред великим променама, чији се траг види у Шпанији и осталим европским земљама.

Овај покрет заправо представља директан отпор политици штедње, он тражи право човека на посао и права радника. Овај покрет тражи праведну прерасподелу средстава и већа улагања у реалну економију. Ставља човека испред банака и берзанских манипуланата.

Друштво треба да буде изнад свих економских интереса моћних кругова у Европи. Европа треба да се мобилише како би решила ту кризу, показујући европску солидарност. Немачка мора да се према другим државама Европе понесе исто као што су оне биле према њој 1945, када су јој после рата пружиле руку помирења и помогле да се изгради.

Европа ће бити слободна, или је неће бити;  ЕУ не сме да подржава “хуманитарне интервенције”

Један од познатих грчких интелетуалаца је, говорећи о социјализму, рекао да социјализам или ће бити демократичан или га неће бити. Ја би то данас преформулисао, да или ће Европа бити солидарна или је неће бити. А таква Европа може постати реалност, само ако народи сами узму ствари у своје руке.

 

Не желимо Европу која ће као главни адут Балкана наводити јефитну радну снагу. Једна друга значајна ствар је да ЕУ потребна нова европска политика, која ће радити на глобалном миру, у добрим односима са САД, али и добрим односима са Русијом, а не у сукобу са њом. Мир се може обезбедити само међусобном сарадњом свих.

Спољна политика ЕУ не сме да подржава такозване „хуманитарне интервенције“, које, као што ви Срби добро знате, уништавају читаве генерације људи. Демократија и хуманост се не могу извозити бомбардовањем.

Да би могла да се ЕУ суочи са опасним феноменима као што су фашизам и џихадизам, мора и она сама да поштује одлуке које доноси ОУН, које представљају основу за решавање сукоба.

Европска унија не може да има двоструке аршине, да брани територијални интегритет Украјине, а да ћути над Турском агресијом на Кипар.

Потребно је наћи решење које је прихватљиво за обе стране, и зато Грчка није признала независност Косова. Сматрамо да признавање независности Косова не доприноси миру и стабилности у региону.

Европска унија треба да се суочи са све већим и нарастајућим националним шовинизмом на Балкану, и како видимо тај утицај расте. Тај национални шовинизам расте све више у Македонији, где сваки покушај да се реши питање имена земље наилази на отпор. Такође тај шовинизам расте и у Албанији, где расте мржња према околним народима. Такође постоји јак шовинизам и Босни и Херцеговини, где се крхки мир све више ремети. То је разлог због којег морамо повести борбу за Балкан мира и разноврсности. Ту борбу морамо да водимо ми Балкански народи заједно, уз међусобно поштовање, а не уз туторство Запада.

НСПМ

фото: Грчки репортер