Садашњу револуцију многи истраживачи називају „демографска катастрофа“, обзиром да је Европа прекинула обнављање свог становништва. До 2050.године, не узимајући у обзир имиграцију, уместо садашњих 728 милиона Европљана на континенту ће бити њих 600 милиона, што је једнако губитку становништва који данас живи у Немачкој, Пољској, Данској, Норвешкој, Шведској и Финској заједно. Толико умањење броја становника је у Европи било само за време епидемије куге 1347 – 1352.године[i].
Посебно је озбиљна ситуација у Немачкој (до 2050.године број становника може да се смањи са 82 на 59 милиона људи), као и у Латвији, Мађарској и Португалији. У земљама у којима је наталитет релативно висок (Велика Британија, Француска, Шведска), он се обезбеђује углавном захваљујући муслиманима. Како је отворено признао некадашњи директор одељења за Русију и Заједницу Независних Држава Немачког савета за спољну политику А.Рар: „Ми смо на раскрсници, и тешко је рећи где ће нас то довести… Да, може да се каже да „бела раса“ одумире… Отворено о томе дискутовати за сада је мало компликовано, зато што постоји бирачко тело“.
Политичка немоћ у наведеном питању чини да Европска унија постаје неспособна да сачува социјалну равнотежу: врло брзо ће се појавити невероватно јака потреба за радним рукама, а то ће утицати на одржавање система социјалне заштите. За сада у Европи још раде оне генерације које су рођене у време демографског бума после Другог светског рата, али када они оду у пензију све ће се из корена променити. Зато грозничави поступци европских политичара који се односе на продужење пензијског стажа, преиспитивања шема за подршку инвалидима, и т.д. у ствари имају везе са покушајем да се колико год је то могуће задржи садашњи пад, после кога ће уследити потпуна пропаст високог нивоа социјалних стандарда и потрошње.
То може да успори све јачи доток имиграната. Али, како је још почетком 2000.године наведено у једном тајном извештају француске владе, у ЕУ не постоји алтернатива за позивање 75 милиона миграната.[ii] То је цена очувања Европске уније. Француски експерти су признавали да ће то створити врло озбиљне проблеме у будућности , у расном друштву-хибриду.
Међутим, садашња генерација европских политичара неће скренути са свог досадашњег пута: да, она ће изјављивати да је дошло до пропасти мултикултурализма, као пример ће организовати антиимиграционе акције, али ће улог на мигранте остати без алтернативе – то је стратешки правац којим иде транснационална класа, правац која у потпуности задовољава њене најдубље интересе.
До почетка овог века на европском континенту је сваке године прибежиште тражило (према званичним подацима) око 400 хиљада људи, али је преко различитих нелегалних канала сваке године дотицало још око пола милиона. До данашњег дана укупна бројност илегалаца у Европи износи 5 – 7 милиона људи (процене су приближне, јер званична европска статистика о њиховој бројности не постоји). Највише незаконитих имиграната је било у Француској, Немачкој, Италији и Шпанији. У свакој тој земљи било их је од 1 до 1,5 милион, а сваке године се тај број повећавао још за 100.000. Пут их је водио, а води и даље, из Северне Африке у Шпанију и из Турске преко Грчке и Албаније у Италију. Прекретница на том плану је 2011. година – година „арапских револуција“, када је само у првих 9 месеци констатовано 113 хиљада илегалних прелазака граница Европске уније.[iii] А већ 2014. број избеглица које су стигле у Европу преко Средоземља је износио 626 хиљада људи.[iv] Ове године тај ће се број до краја године битно повећати.
Данас, према подацима Међународне организације рада (МОР), од 175 милиона миграната у свету 56 милиона живи у Европи, а од њих 27,5 се бави привредом. У неким европским земљама, на пример у Луксембургу и Швајцарској, учешће странаца у укупном броју радне снаге достиже 25%.[v] Они углавном раде на оним радним местима која не привлаче локалне становнике: раде прљаве, тешке послове за које није потребна квалификација, послове за које је потребна нижа или средња квалификација у сфери услуга, раде на одржавању чистоће и послуге у приватној сфери, сезонске послове у домаћинствима и туризму.
Нелегални мигранти који према подацима МОР-а чине 1/3 свих међународних миграната представљају многобројни и практично неконтролисани сегмент светског тржишта рада. Они су углавном запослени у ситном или у сивом сектору економије, чије се сразмере сваког дана повећавају. Европска комисија процењује да у појединим европским земљама тај сектор обезбеђује између 8 и 30% БДП-а, а у самој Европи укупно 20%.
Ако се не рачуна Источна Европа, земље у којима је највише сиве економије су Грчка (30 – 35% БДП-а), Италија (27,8% ), Шпанија (23,4%) и Белгија (23,4%). Средишње позиције заузимају Ирска, Канада, Француска и Немачка (од 14,9до 16,3%)[vi]. Сиви сектор је почео да се развија посебно брзо после кризе 2008.године. Њен најважнији сегмент је трговина дрогом, чија је главна претоварна база у Европи на Косову. Наркотрговина је врло разграната, у њој раде косовски Албанци, бугарска и турска мафија, чешки курири, енглески дилери, италијанска Коза ностра[vii]. А све то је само најнижа карика наркомафије која чини утицајну општеевропску међудржавну структуру са јаким ослонцем у тајним службама. Наркомафија у владама европских земаља игра улогу „невидљивог менаџера“. Илегална миграција у томе представља за њу незаменљив извор из кога у армију превозника наркотика у сенци пристижу све нови и нови људи, које европско друштво доводи у безизлазан положај.
Европа је постала место дубоке етнокултурне перестројке која води њеном претворању у „топионичарски котао“. Европљане замењују другим етносима који, мешајући се међу собом, стварно формирају нацију „нових номада“.
(Наставиће се)
[i] http://crisis-blog.ru/documents/1287.html
[ii] Уткин А. Полюс богатства против полюса населения // НГ – 2003 г. 26 марта. – № 59 (2896).
[iii] http://www.centrasia.ru/newsA.php?st=1321686240
[iv] http://www.voltairenet.org/article188621.html
[v] http://sr.fondedin.ru/new/fullnews_arch_to.php?subaction=showfull&id=1290498889&archive=1290499075&start_from=&ucat=14&
[vi] http://polbu.ru/shadow_economy/ch02_all.html
[vii] http://www.contrtv.ru/common/2651/
———————————–
Олга Четверикова, Фонд Стратешке Културе
(Преводилац: Д.Пантић)
Још нисам видео текст који се бавио проблемом економске миграције, а да је поменута кључна ствар: наиме, економски мигранти по правилу раде, како је исправно констатовано у тексту, најгоре физичке послове, за које не постоји интересовање код домицилног становништва. Е, овде је тачка, а требало би да стоји зарез! Зашто? Па, иза зареза би морала да стоји констатација да државе (владе) у тим условима “интервенишу” на тржишту рада и радне снаге, и вештачки повећавају тражњу за овим непопуларним пословима примањем економских миграната, који долазе из сиромашних средина, и који су спремни да прихвате било коју цену рада и било какав посао. Да нема ове “државне интервенције”, тржишни механизми би “натерали” капиталисте да нуде веће плате/наднице и услове рада (социјална заштита, здравствена заштита, бенефити, плаћен одмор,…) за дефицитарна занимања, што је сасвим нормална појава, када су у питању дефицитарне робе. Али, овакав след ствари уопште није у интересу капиталиста, који би морали да жртвују део профита за повећане трошкове радне снаге, па онда они дају сразмерно мање износе политичарима, који “пусте” сиромахе из трећег света да се уселе, и на тај начин директно утичу на однос понуде и тражње за одређене послове, и последично на висину зараде.
Sve se vrlo i lako da resiti. U Evropi je neko namerno ili ne ozbiljno pobrkao loncice. U opstoj poplavi licnih prava i sloboda pojedinca zaboravljaju se kolektivni ili siri interesi. Prava manjinskih ili malih odnosno marginalnih grupa dignuta su na nivo mantri. Svi oni su zasticeni kao svete krave u Indiji. U celoj toj zbrci obican mali covek je obesprevljen do krajnih granica. Od vajne demokratije ni D nije ostalo. Osmocasovno radno vreme, petodnevna radna nedelja placeni odmor isl polako ali sigurno postaju samo secanje na neka prosla vremena. Valjda bi i pravo glasa bilo redukovano ali mora se ostaviti bar neki privid demokratije i legitimiteta vlasti. Evropom upravljaju mediokriteti poput Olanda Merkelove Orbana i njima slicnih. Vreme istinskih velicina poput Degola i njemu slicnih davna su proslost. Dozvoljeno je sve uskoro ce biti legalizovano sve i svasta od pedofilije narkomanije i ko zna sta jos. Jedino je zabranjeno misliti svojom glavom. Problem nataliteta se vrlo lako da resiti. Zabranite da u svakom filmu ili seriji naj pozitivniji lik bude gej i resili ste pola problema. Druga polovina je da u istim filmovima opet propagira porodica sa mamom i tatom i coporom plave dece. Za nevidjeno kratko vreme imacete novi demografski bum u Evropi. Lepo je da zene grade poslovne karijere ali je isto tako neophodno da grade porodice i radjaju decu da bi sutra imao ko da radi u biznisima koji tako uspesno razvijaju. Ovako to ostaje jalov poso kao i vecina zena danas u evropi. Na kraju krajeva picka je reproduktivni organ a ne organ za uzivanje. Dok zene danas zavrse skole izgrade karijere i sl vecina promeni vise desetina partnera tako da do ranih tridesetih od picke ostane samo piciste tj kuciste. Onda kada na red dodje porodica i deca to ide malo teze ili nikako. Za sve postoi optimalan rok pa tako i za radjanje. Ili je ipak jednostavnije uvoziti potreban broj ljudi odande gde ih ocigledno ima na pretek. A to da li ce se nad Evropom cuti crkvena zvona ili alakanje Hodza sa minareta je sasvim periferno pitanje bar iz ugla krupnog kapitala.