ХАЈДУКОВО – Пакистанска лична карта у жбуњу, бангладешка у пољу кукуруза. Поцепана ирачка возачка дозвола са фотографијама човека с брковима у стилу Садама Хусеина, а на другој забрађена жена са стидљивим осмехом.
Документи разбацани на само неколико метара од границе Србије и Мађарске пружају доказе да многи мигранти који хрле ка Европи бежећи од рата и беде уништавају доказе своје националности и преузимају нове идентиете, како би лакше ушли у ЕУ.
Многи од ових путника верују да ће коришћењем лажних докумената, или без икаквх докумената, имати веће шансе да добију азил у Немачкој или некој другој земљи Западне Европе.
То је тако зато што најсигурнији пут до азила онај да се буде избеглица из ратом захваћене земље, а не економски мигант који бежи од сиромаштва. Та чињеница је довела до великог пораста људи који тврде да су Сиријци.
Српка гранична полиција наводи да 90 одсто оних који прелазе границу с Македонијом чине Сиријци, иако немају документе којима то могу да докажу.
– Одмах видите да је нешто сумњиво када већина оних који прелазе границу као датум рођења наводе 1. јануар. Ваљда им је то први датум који им пада на памет – каже српски полицајац Мирослав Јовић.
И шеф граничне агенције ЕУ Фронтекс каже да је порастао број фалсификованих сиријских пасоша.
– Многи људи улазе у Турску с лажним сиријским пасошима, јер тако знају да ће лакше добити азил у ЕУ – каже Фабрис Леђери.
Сиријци који пролазе кроз Србију су посебно забринути због овог тренда.
– Сви кажу да су Сиријци, иако многи од њих то очигледно нису. То није добро за Сиријце, због ограниченог броја људи који могу да добију азил – каже Кемал Салех, показујући на групу људи на парку код аутобуске станице у Београду.
Салех је оставио све што има у Сирији – жену, синчића и уништену кућу у предграђу Дамаска. Али, за разлику од већине других миграната, он сматра да има среће: Он има сиријски пасош који држи пажљиво умотан у пластичну фолију и завучен у тајни џеп у панталонама. Тај би документ, уколико је прави, би требало да му омогући да докаже да је избеглица који бежи од рата, а не мигрант који бежи од сиротиње.
Разлика је огромна.
У причу се укључује и његов земљак који се представља као Јемен:
– Превише људи каже да су из Сирије, али ево овај не може бити из Сирије. Он је црнац, а каже да је из Сирије. Невероватно – каже он.
Већина избеглица жели азил у Немачкој и другим земљама западне Европе
Међународне хуманитарне агенције наводе да око 34.000 људи затражило азил у ЕУ од јануара. Две трећине је из Сирије, Авганистана, Ирака, Сомалије и Еритреје.
Али, неће сви добити азил. Међу онима који ни тренутак нису размишљали да ли да одбаце свој стари идентитет је и Рафик из Пакистана.
– Остављам свој стари живот иза себе. Започињем нови – каже Рафик, који није хтео да открије своје презиме. Плаши се да неће добити азил у Немачкој.
– Немам пасош, као ниједан други докуемнт -рекао је провлачећи се испод ограде на граници Србије и Мађарске.
– Хајде да видимо у коју ће ме земљу шутнути да се вратим – каже он.
Вашингтон пост, Блиц
фото: Танјуг, АП
Navode 1. januar kao datum rodjenja jer nasa izdajnicka vlast priprema zakon koji ce omoguciti da azilat moze da ostane u zemlji i ako nema dokumente i ako mu se ne zna dan rodjenja, pa ce mu automatski biti pripisan 1. januar, Nepismeni imigranti iz Bangladesa su izgleda bolje informisani od nase policije…
Тако нам и треба кад смо пичке плашљиве,бојимо се за гузицу и стомак а не мислимо на децу која треба да живе у овој несретној Србији. Забили смо главе у песак а профитери разбуцаше све што су наши стари градили и за што су живот полагали.Одрекли смо се свега што је честито и морално па шта очекујемо,награду?Заслужили смо ми и још горе него Добри Бог нас неким чудом још држи ваљда збод невине дечице наше….и молитви светих мученика и исповедника вере православне!Само,докле ће нас трпети…питање је.