Историја

Мимара и Тито после рата украли четири тоне српског злата!

ЗАХТЕВ тужиоца из Болоње да се заплене слике из Народног музеја у Београду које је 1949. Југославија добила од Американаца на име ратних репарација из збирке Хермана Геринга, вратио је у фокус лик тајанственог Анте Топића, званог Мимара, Мате и Матутин.

Тужилаштво наводи да је реч о хохштаплеру који је преварио америчку окупациону управу у Немачкој, а која му је предала италијанске слике да их пошаље у Југославију. Таквих оптужби било је и за Мимариног живота, али не и доказа за њих. Топић, или како год се заиста звао, умро је као угледни колекционар и власник дворца у Салцбургу, у Аустрији, као грађанин ове државе. ФБИ и ЦИА су разговарали с Мимаром на тему слика из Герингове колекције, и то је било све. Еуђенио Вентура, антиквар који је 1941. продао слике Герингу, такође је тих година дао изјаву полицији, без последица, јер је у правном смислу то била легална трговина.

Савезници су непосредно пред затварање централног складишта уметнина заплењених од нациста у Минхену дали Мимари слике као легитиман ратни плен из имовине Хермана Геринга. Топић је тврдио да му је Тито лично поверио потрагу за уметнинама и плементим металима које су окупатори опљачкали из Југославије. Односи Мимаре и Броза су загонетни, Мимара је најпре тврдио да га познаје од пре рата као агента Коминтерне Валтера, а да га је упознао 1949. године. Кад је 1956. добио аустријско држављанство, тврдио је да је жртва Брозовог прогона, а 1974. “прогонитељ” га прима с уважавањем на Брионима.

У Титовом личном архиву пронађена су писма која показују да му је Топић набављао уметнине и да су се по завршетку рата тајно састајали у Београду.

“Ја сам вама послао прошлог мјесеца 28 слика из Берлина, надам се да су у реду дошле у Београд. Имена аутора послаћу вам скоро. Ја сам те слике купио из оног новца којег сте ми Ви лично дали, па према томе те слике су Ваше… Ја сам у потјери и трагању за нашим опљачканим златом и вјеродостојној документацији гдје сам морао да се служим свим дозвољеним и недозвољеним средствима потрошио 26.000 долара”, пише Мимара Титу у фебруару 1950. а као и у осталим писмима он наводи цену својих услуга.

Тито је своју преписку с Мимаром, нарочито кад је овај помињао опљачкано злато, држао у строгој тајности.

– Мимара је своју посредничку делатност проширио и на послове око повратка племенитих метала, а за то од Јосипа Броза тражи овлашћење и предлаже поново свој долазак у Београд. Ово Мимарино писмо Броз је парафирао обавештавајући Ранковића. “Друже Марко, ако је све то тачно, или барем дјелимично, онда је тај Мимара заиста постигао добре резултате, а с друге стране интересантно зашто наши прије њега то нису постигли. Види с његовим доласком овамо.” На овом писму Броз је са стране исписао: “Ово вратити мени”, настојећи да тако писмо задржи у свом поседу. Тиме је затварао круг ширења информација о Мимариним писмима. Појединости је знао Ранковић коме је ресорно припадала унутрашња проблематика и који је верно служио Брозу – наводи историчар Милан Терзић, који је истраживао Мимарине послове.

После рата, југословенске власти су трагале за 12 тона злата које је потицало из Србије: нешто више од девет тона полуга и праха из Народне банке и најмање две тоне злата које су Немци током окупације извукли из Бора, где су експлоатисали бакар.

У Југославију је, према званичним подацима, враћено само око осам тона.

РЕСТИТУЦИЈА БЕЗ СРБА

ИЗВЕШТАЈ генерала Милутина Мораче из 1949. сведочи о његовој љутњи што се у телима која се баве реститутуцијом и репарацијама у бившим окупаторским државама налазе стручњаци готово искључиво из Хрватске, понеки Словенац и ниједан из Србије, а која је претрпела главну ратну штету!

Занимљиво је његово запажање о тадашњем ставу Италије, која је као једна од окупационих сила у Србији до 1943. пљачкала њена добра, укључујући више од 460 килограма злата из Народне банке.

– Италијани праве разне сметње, а нарочито одуговлаче са предајом добара, мада и сами често признају да су наша и да ће нам их вратити – забележио је генерал Морача.

Борис Субашић, Новости.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. Zlatne rezerve kraljevine Jugoslavije i zlato kraljevske porodice ukupno su iznosili oko 100 tona. Posle kapitulacije je sve to razvučeno. Najviše je završilo u Vatikanu, zatim u Londonu, a ni Broz, vidimo, nije ostao kratkih rukava. Samo naša zemlja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!