fbpx

Министарство привреде даје 9.500.000€ субвенцију страној фирми — угрожена обећавајућа новосадска ИТ индустрија

0
(0)

Данас смо од Министарства привреде добили информацију да је немачкој компанији Цонтинентал додељена субвенција у износу од 9.500.000 евра за отварање центра за истраживање и развој у Новом Саду.

Овај центар је званично отворен почетком месеца, а у њему ће бити запослено 500 инжењера.

Од компаније смо такође добили потврду да је субвенција договорена, али и информацију да уговор још увек није финализован. Око 40% запослених у Цонтиненталу чиниће управо софтверски инжењери, из чега се може закључити да ће 200 програмерских позиција бити субвенционисано.

Држава на овај начин понавља сценарио гушења конкуренције у најпрофитабилнијем сектору у ком нема незапослених, дајући предност једној компанији у борби за дефицитаран ИТ кадар. Обећавајућа ИТ индустрија у Новом Саду на тај начин бива угрожена и то на рачун стране компаније.

Позивамо Министарство привреде да не додели ову субвенцију и да прекине са политиком штетних субвенција које подривају најздравију привредну грану у земљи.

Цонтинентал: уговор још није потписан

Још од како је најављен долазак Цонтинентала у Нови Сад, било је доста спекулација о томе да ће компанији бити додељена средства за запошљавање програмера. Након контактирања компаније Цонтинентал и Министарства привреде, данас смо добили одговор државе.

Министарство привреде је привредном друштву ,,Цонтинентал Аутомотиве д.о.о. Нови Сад” доделило средства подстицаја у износу од 9.500.000 евраради финансијске подршке за реализацију инвестиоционог пројекта који се односи на оснивање Центра за истраживање и развој у Новом Саду.

Реализацијом наведеног инвестиционог пројекта биће запослено најмање 500 нових радника на неодређено време.

Према наводима генералног менаџера Цонтинентала за Србију, Саше Циоринге, уговор још увек није потписан, али ће бити јаван и све информације ће бити доступне јавности. Оно што је из његове изјаве јасно јесте да је субвенција договорена и делује да ће бити употребљена за различите типове инжењерских позиција.

Ми смо активни у аутомобилској индустрији где су квалитативни захтеви веома високи, велики део наших производа има везе са безбедношћу, чистом енергијом, интелигентном вожњом итд. Стога је потребно да инжењери који развијају наше производе имају дуг период обуке и специјализације док не буду у могућности да раде у складу са нашим стандардима квалитета.

Наши производи имају много компоненти: електронику, механичке делове, софтвер, и захтевају веома комплексан процес развоја и тестирања пре него што су спремни за производњу. Ми у Србију доносимо иновативне технологије, пратећи трендове аутомобилске индустрије као што је високо аутоматизована вожња, електрична мобилност, дигитализација/конективност итд.

У Србији ће инжењери радити комплетан развој производа, не само услуге за друге, испоручиваће иновативна решења која ће се користити директно у аутомобилима и камионима будућности, које производе наши директни клијенти.

Пре одлуке да дођемо у Србију, било је много локација и земаља које су узете у обзир и већина њих је такође нудила субвенције. Трошкови подизања таквог развојног центра су веома високи и субвенције помажу како би локација и даље била привлачна у смислу трошкова док инжењери још увек нису у могућности да раде у пуном капацитету.

Инвестиције у опрему и специфичне аутомобилске алате су веома високе.

Центар за истраживање и развој може довести у Србију и друге инвестиционе пројекте Цонтинентала. Ако погледамо суседну земљу, Румунију, почело је током 2000тих са неколико стотина инжењера, а данас има 19.700 запослених— као највећа приватна компанија у Румунији, од чега је 6.000 инжењера.

На питање које све типове инжењера запошљава Цонтинентал, добили смо одговор да су то Сyстем Арцхитецтс, Сyстем Енгинеерс, Реqуирементс манагерс, Сyстем пројецт манагерс, Сyстем Тест Енгинеерс, Пројецт Тест Манагерс, Софтwаре Енгинеерс, Софтwаре пројецт манагерс, Елецтрицал Енгинеерс, ХW Пројецт манагерс, Мецханицал Енгинеерс, Мецханицал Пројецт Манагерс, Qуалитy Ассуранце Енгинеерс, Теам леадерс, Гроуп Леадерс, Пројецт манагерс (леадс Р&Д, Qуалитy, продуцтион, салес етц).

Када је питању проценат софтверских инжењера међу њиховим запосленима, они чине углавном око 40%. 

Оно што је у сваком случају веома похвално јесте што је компанија Цонтинентал одлучила да буде транспарентна по питању овог договора.

Угрожавање домаћих фирми у највећем српском ИТ граду

Као и у претходном случају, одлука о додели субвенције би била изузетно штетна за развој ИТ сектора у Србији који се већ годинама бори са недовољним бројем софтверских инжењера.

Уколико држава да предност једној компанији на тржишту рада и награди је за запошљавање кадра ког ионако нема довољно да задовољи све потребе индустрије, она неће утицати на смањење незапослености у овој области.

На тај начин ће домаћем ИТ-у бити нанета велика штета јер ће остале компаније бити онемогућене да равноправно учествују у борби за таленат, која је (и без нефер конкуренције) тренутно најизазовнији део њиховог пословања.

Нови Сад има највише програмера и ИТ компанија по глави становника што га чини највећим српским ИТ градом који, уместо да развија, држава спотиче својим штетним мерама.

Иако ће према наводима генералног менаџера Цонтинентала ова компанија у Србији развијати врло иновативне технологије попут система за аутономна и електрична возила, то не умањује штетност ове субвенције, јер је чињеница да ће на врло конкурентном тржишту за запошљавање ИТ кадра бити нарушена слободна и фер конкуренција, и то у корист стране компаније.

Нови Сад већ има значајан број компанија које развијају веома иновативне производе — 3Латерал, Алцхемy, РендередТеxт и РТРК су само неке од њих.

Јуче смо посведочили изузетном успеху новосадског 3Латерала који је на највећој светској конференцији гаме девелопера у Сан Франциску представио технологију комплетне дигитализације људског лика коју су развили први у свету.

Било би погубно да ове компаније, али и многе друге које у Новом Саду већ годинама успешно послују, на овај начин буду спутане од стране државе којој на много нивоа доприносе. 

мирко топалски еипиxИзузетно је тешко за домаће компаније да опстану у условима у којима држава даје огроман новац страним, већ изузетно успешним компанијама, а те компаније преузимају већ запослене људе од домаће привреде, и у том процесу исту уништавају. Можда би тај новац било боље инвестирати у домаћу привреду па да и ми једног дана имамо свој Цонтинентал.

Мирко Топалски, Еипиx

Пре свега је невероватна потреба да један светски гигант тражи субвенцију, а још већи пораз је да се та субвенција додељује у граду који има преко 70 малих и средњих ИТ фирми које су признате и награђиване како у земљи тако и у свету, за неке се предвиђа да ће постати глобални лидери у пољима свог деловања а имају 100% домаће власништво, те исте фирме годишње направе раст од око 20%, а искрено верујем да би се све сложиле да им субвенције нису потребне, те да би исте било боље уложити у неке друге привредне гране и наравно у домаће мале и средње привреднике.

Данило Новаковић, ДаФЕД

Могу само да кажем да сам потпуно згрожен чињеницом да држава поклања наш порески новац страном ентитету.

Ненад Милановић, ЦОИНГ

Војвођански ИКТ кластер нуди Цонтиненталу додатних 9,5 милиона евра уколико тих 500 радних места попуне људима који пре тога нису радили у некој ИТ фирми. Јер, то је дефиниција “новог радног места”, зар не?

Да будемо сасвим недвосмислени: овакав потез државе је нож у леђа домаћим ИТ компанијама које успешно послују и генеришу профит за себе и за нашу државу.

Милан Шолаја, Војводина ИЦТ Цлустер

Наша влада прави са једне стране повлашћену позицију за једног учесника на тржишту и тиме ставља посебно домаће софтверске фирме у неравноправан положај и угрожава развој а са друге стране не решава никакав проблем на тржишту рада јер је потражња за квалитетним радницима тог профила много већа од понуде.

Време ће показати да ли је овај потез само глуп или и коруптиван у својој природи.

Дејан Николић, Цонтент Инсигхтс

саша поповић вегаАко сам добро разумео, Цонтинентал ће добити субвенцију за запошљавање инжењера који су већ запослени у ИТ компанијама које су платиле порез од ког потиче та субвенција. Ако је тако, мој утисак је да ће нето резултат те целе операције бити исти број запослених и незапослених инжењера у Новом Саду, да ће компаније чији инжењери буду преотети бити оштећене и да ће новац пореских обвезника бити непотребно потрошен.

Осим тога, наша компанија је домаћа, профитабилна је већ девет година и на основу тог профита плаћа порез на добит. Ако инжењери из компанија попут наше пређу у Цонтинентал, држава остаје без пореза на добит који би иначе добила да су ти исти људи остали у компанији која остварује добар профит. Такође би укупан износ новца који у том случају улази у државу био мањи због тога што компаније које послују са профитом најчешће имају веће приходе по запосленом од оних које су само развојни центри матичних компанија из иностранства.

Цела прича ми делује као забијање ножа у леђа ИТ компанијама које овде успешно послују и које ће на овај начин трпети озбиљну штету.

Саша Поповић, Вега ИТ Соурцинг

ИТ индустрија у Србији је једна од ретких индустријских грана у нашој земљи која цвета и бележи висок раст из године у годину. Дефицит радног ИТ кадра је озбиљан проблем са којим се суочава читав ИТ сектор у Србији, а поготово Нови Сад.

Сматрам да је субвенционисање фирми које имају деловање у ИТ сектору, поготово попут овог у случају Цонтинентала, погубно за развој предузетничке културе.

Наша земља треба да негује домаћи предузетнички потенцијал, да побољшава услове за пословање, да инвестира у образовање дефицитарних профила занимања као и промовисањем предузетништва уместо да угрожава постојећи екосистем субвенционисањем појединих фирми новцем који потиче од пореза који је међуосталом дошао од самог тог екосистема.

Горан Радуловић, АцтивеЦоллаб

Позивамо државу да обустави ову субвенцију

Пре годину и по дана смо, заједно са још 3.500 представника ИТ индустрије, позвали Министарство привреде да прекине политику штетних субвенција. Након тога, донета је Уредба о директним инвестицијама у којој је развој софтвера искључен из делатности којима могу бити додељене државне субвенције. Међутим, тада је остављена могућност да компаније које нису у делатности развоја софтвера добију финансијски подстицај за запошљавање програмера.

Министарство технички није погазило ову уредбу, али самим тим што је остављен простор да се субвенције и даље додељују у области која има дефицитаран кадар, видимо да проблем и даље опстаје.

Индустрија је јасно показала шта мисли о томе. Сада је ред на државу да покаже да ли заиста жели да развија српски ИТ или ће одлучити да га саботира доделом субвенције страној компанији.

Невенка Рангелов, Стартит.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Блокирани сервери градске управе Новог Сада, ЈКП „Информатика“ и неколико других јавних служби – хакери траже исплату у биткоинима како би откључали системе

0 (0) Сервери градских управа Новог Сада, али и неколицине других јавних служби који су …

Аустријском Рауху за 30 радника држава дала 2,2 милиона евра субвенција

4.7 (3) Субвенционисање страних инвестиција предмет је критика већ дуго, малтене од увођења те праксе …

2 Коментара

  1. Ма наравно даје субвенције, и угрожава домаће фирме, није то сефте, то је редовна појава. Подржати неког белосветског мангуба, али ставити конопац око врата грађанину Србије.
    Најновији предлог , да се опорезује брање печурака и лековитог биља, је пример суровости администрације, у којој седе несрећници који само смишљају подлости како загорчати живот и отети сваку могућност да преживи сиротиња….

  2. Ostvaruje se dogovor velikih sila o uništenju Srbije. Obratite posebnu pažnju na tačku 8:

    „Willy WimmerBerlin, 02. 05. 2000. Veoma cenjeni gospodine kancelaru, krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke).

    +++

    Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.

    Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:

    1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.

    2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.

    3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.

    4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.

    5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.

    6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.

    7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.

    8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.

    9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.

    10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.

    11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.

    Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.

    Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.

    Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.

    S prijateljskim pozdravima,

    Potpis Vilija Vimera; Berlin, 02. 05. 2000.

    izvor prevoda: NIN 08.02.2007, preveo N.Živković“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *