Професор Филозофског факултета у Београду Миодраг Зец оценио је да су грађани у Србији који захтевају да се држава уреди у дефициту, а поданици који кличу, моле, аплаудирају и одушевљавају се вођи, у суфициту.
„Све српске вође, а не само последњи, пењући се ка врху власти, рушили су степенице за собом, које се зову институције“, оценио је Зец.
Додао је да је „мало српских државника завршило мирно јер се у неком тренутку неко попео и бацио га одозго, па је друштво из еуфорије падало у агонију и све почињало од почетка“.
На питање да ли је Србија последњих година напредовала и прескочила неку земљу из региона у било ком смислу, економском, друштвеном, војном, јер актуелна власт тврди да је у много чему лидер, Зец је рекао да се „Србија чврсто позиционирала у борби за једно од последњих места у централној и источној Европи, заједно са Македонијом, Босном и Херцеговином и Албанијом“.
„Србија није прескочила ниједну земљу. Ако се пореди висина бруто домаћег производа (БДП) са словеначким, распон је сада већи него 90их година, а Бугарска, Румунија и Мађарска које су нас гледале са завишћу сада су далеко испред“, рекао је Зец.
Србија није прескочила ниједну земљу. Ако се пореди висина бруто домаћег производа (БДП) са словеначким, распон је сада већи него 90их година, а Бугарска, Румунија и Мађарска које су нас гледале са завишћу сада су далеко испред
Политичари, према његовим речима, „глорификују парцијалне податке, као, на пример, раст БДП-а, а та стопа раста је као када се једном јајету дода још једно, па се повећање рачуна 100 одсто“.
По његовим речима није важна само стопа раста производње, већ и структура јер „није исто ако се производе трупци и софистициране технологије“.
„Успешна друштва продају знање, технологију, а неуспешна природне ресурсе и радну снагу. У успешна друштва одлазе људи, идеје и новац из неуредјених држава“, прецизирао је Зец.
Он је рекао да је буџет „рачун, али и слика друштва, списак вредности и циљева које жели да достигне и како планира да на најбољи начин искористи потенцијале које поседује“.
Када се погледају приходи и расходи буџета види се, како је рекао, метаболизам друштва – да Србија најмање издваја за науку и образовање, а и то погрешно троши, па „оно што је урађено са образовањем личи на амброзију, која се лако добија, а тешко искорењује“.
Судећи по расходима у буџету за 2019. годину може се закључити да је власт, према његовим речима, одлучила да неколико пута мање издвоји за образовање и здравство него што то чине друге земље из региона, а много више за војску, полицију и за субвенције јавним предузећима и инвеститорима, које су забрањене у другим државама.
Судећи по расходима у буџету за 2019. годину може се закључити да је власт, према његовим речима, одлучила да неколико пута мање издвоји за образовање и здравство него што то чине друге земље из региона
Буџет, како је рекао Зец, показује зашто људи масовно одлазе из Србије, јер лекар има плату 600-700 евра, а „неко на чланству у измишљеном надзорном одбору заради хиљаде евра“.
У Србији је, према његовим речима, штедња градјана четири пута мања него у Словенији јер, иако држава вапи за инвестицијама, није понудила могућност да се уштедјевина уложи у неки посао или купе обвезнице Електропривреде Србије (ЕПС) и Телекома које доносе принос од око шест-седам одсто, већ је чувају у банци по камати од нула одсто, а банка га позајмљује држави по камати од неколико одсто.
„Државну касу највише пуне градјани преко пореза на додату вреднсот (ПДВ), који је релативно висок, а порез на добит је међу најнижима, што значи да власт фаворизује богате, очекујући да инвестирају“, рекао је Зец.
Један од низа поремећаја је, како је рекао и што су производња и потрошња у Србији годинама у диспропорцији јер се више троши него што се производи, што повећава јавни дуг и спољнотрговински дефицит.
Србија ускоро неће моћи да рачуна ни на дознаке из иностранства јер сада људи одлазе, не да би зарадили за трактор за имање у Пожаревцу, већ да би остали где су отишли
„Србија ускоро неће моћи да рачуна ни на дознаке из иностранства јер сада људи одлазе, не да би зарадили за трактор за имање у Пожаревцу, већ да би остали где су отишли“, рекао је Зец.
Истакао је да се „диспропорције виде на сваком кораку, измедју администрације и производних радника, посланика, у Скупштини Србије и Војводине где их је 370, а руска Дума има 450, амерички Конрес 400.
Најтрагичнија несразмера је, како је рекао, између броја родјених и умрлих, због чега Србија спада у најстарија друштва и „близу је клиничке смрти“.
„Власт је редуковала пензију и послала поруку да је онај ко плаћа доприносе будала јер примања не зависе од тога“, рекао је Зец и прецизирао да у Србији неко ко има десет камиона може да не плаћа доприносе за пензију, али ће је тражити, ко редовно плаћа струју нема попуст, а ко направи милионски дуг има опрост или дисконт.
Власт је редуковала пензију и послала поруку да је онај ко плаћа доприносе будала јер примања не зависе од тога
У уређеним друштвима држава, према његовим речима, „није батина, већ моћан, користан апарат који успоставља правила игре, а у Србији су правила таква да се не исплати радити, штедети или учити јер се може зарадити и на лепљењу плаката, па није чудно што су људи опседнути политиком“.
Зато је, истакао је Зец, најбоље да се потроши оно што се дневно заради и „да се кука и бије за кутлачу, иако је казан све празнији“.
„Србија је после 100 година стигла у 1912. годину када је утврђивала границе јер вози брод, а да не зна шта жели и куда да иде“, оценио је Зец.
Када држава, како је рекао, бројним „бизнис“ универзитетима и лажним дипломама уништи образовни систем, који је, и такав какав је, захваљујући превасходно Београдском универзитету довео Србију до придруженог чланства у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), не треба да чуди што се руше брда код градње ауто-путева, а на улици се саплићемо о тек постављене плочице.
Урушавање образовног система ће се, како је рекао, наставити јер се спрема и нови закон о науци и истраживању који ће отежати положај истраживача.
Зец је истакао да је власт омогућила да се од отварања универзитета направи бизнис, зарадјује профит, па власник „упише студента и одмах купи ауто“.
Универзитети у свету, као Беркли, Кембриџ или Харвард су, према његовим речима, непрофитне установе које остварене приходе улажу у истраживање и стипендије и тако „усисавају младе стручњаке из Индије, Србије … у свој систем“.
„Уместо да нађемо место за најбоље, пустимо их да оду код Ангеле (Ангела Меркел, канцеларка Немачке), а нас ће оперисати ко стигне јер смо уништили образовање чији је темељ поставио Доситеј Обрадовић, а светска имена, као што су Миланковић (Милутин) и Цвијић (Јован) и други били су професори на БУ у Србији“, рекао је Зец.
Додао је да је бесмислица да „држава води професоре из Суботице, да уз преводиоца предају Албанцима у Медвеђи менаџмент, а на Косову држи универзитет за студенте који не могу да се упишу у Београду, Новом Саду или Суботици“.
„Ти студенти, заједно са професорима путују истим возом на Косово да би добили диплому и вратили се у Србију да траже посао или власт, уместо да се на њима образују они који желе да живе на Косову, који знају албански да би ушли у Народну банку Косова и друге институције“, рекао је Зец и истакао да ко то изрекне буде проглашен издајником националних интереса.
За време Југославије из република у Београд слати су, како је рекао, најспособнији, па је та елита после створила сопствене државе.
Територију на Косову, према његовим речима, не чувају академски људи, већ „сељаци којима треба дати краву и видети да ли ће догодине имати теле“.
Он је оценио да дуално образовање има смисла у земљи где постоји индустрија, а „оно које се нуди сада у Србији служи за размрвљене послове“.
Инвеститорима у аутоиндустрију, а и у друге привредне гране из иностранства требају млади људи које ће се за 15 дана обучити да ‘мотају’ каблове јер, по светској подели рада, истраживачки центар није пресељен у Србију, већ је остао у Немачкој
„Инвеститорима у аутоиндустрију, а и у друге привредне гране из иностранства требају млади људи које ће се за 15 дана обучити да ‘мотају’ каблове јер, по светској подели рада, истраживачки центар није пресељен у Србију, већ је остао у Немачкој“, казао је Зец.
Једино по чему се Србија издваја од других је, како је нагласио, то што има много више иновација него што би се очекивало по висини држвних улагања, али да нема индустрије где би се примениле.
„Најновији тренд у свету је заправо прерасподела људског капитала“, оценио је Зец.
Сви ти, како је рекао, поремећаји, као и чињеница да нису направљени платни разреди, трансформисана јавна предузећа, удаљавају Србију од развијених и уређених земаља.
На питање да ли има излаза и бољитка за Србију, Зец је рекао да има „мислећих људи, али да су се притајили јер се критичка мисао оцењује као субверзија“.
„Кључно питање Србије је да ли је могуће направити малу, ефикасну и просвећену државу у којој ће своју шансу видети образовани и компетентни, а не само послушни и лојални“, рекао је Зец.
У просперитетном друштву су, како је рекао, кључни просвећеност и компетентност, а не политичка подобност и политичке ренте, а велики глобални миграциони токови су показатељ која се друштва и земље сматрају успешним и пожељним.
„Србија је скоро читав претходни век била имиграциона дестинација у коју се долазило, а сада су превагу однели емиграциони трендови“, нагласио је Зец.
(Бета)
