Мада окупиран НАТО јединицама, Авганистан већ трећа година заредом поставља рекорд по количини мака који се гаји за производњу опијума. Према извештају Управе УН за наркотике и криминал (UNODC), 2013.година у Авганистану је била рекордна по површинама, засејаним опијатима (у односу на цео период проверавања). Без обзира на неповољне метеоролошке услове, посебно у западном и јужном делу земље, плантаже мака су заузеле укупно преко 209.000 хектара, и тако показатељ претходне године превазишле за 36%.
Формална производња мака за опијум (који представља главну компоненту за производњу хероина) у Авганистану је забрањена законом, али број провинција где се он производи упорно расте. Производња опијума је дошла до бројке од 5500 тона, и показала повећање од 49% по упоређењу са 2012.годином. За производњу наркотика западна пропаганда својски оптужује или талибане, или представнике режима, огрезле у наркобизнису, али се те тврдње у стварности не могу потврдити.
НАТО команда изјављује да талибани који су „у почетку иступали против дроге, сада сами или гаје биљке од које се добијају дроге, или опорезују бербу сељака“. Међутим, команда талибана је више пута изјављивала да авганистански муџахедини воде џихад против окупатора, а ислам строго забрањује не само дрогу, већ и алкохол. И мора да се каже: фанатични следбеници исламизма те налоге беспоговорно следе.
Што се тиче западних марионета као што су Карзај и његово окружење, рекло би се да ни ту нема довољно разлога за оптуживање. У октобру 2013.године у Кабулу је дошло до скандала када је у току провере у Авганистану откривено 65 обавештајаца највишег нивоа који су лично … наркомани зависни од – хероина! Неколико година пре тога се испоставило да ЦИА финансира Ахмеда Вали Карзаја, млађег брата Хамида Карзаја, који више од 8 година представља највећег дилера опијума у региону.
Истраживачи САД тврде да са америчке стране трговину опијумом контролишу мреже и картели, који су заблистали још у поступку Иран-контрас и који од 1980-х година не прекидају своје деловање: „Стубови Карзајевог режима се ослањају на нарко-подршку , и зато су недодирљиви. Ми смо Авганистан претворили у највећег испоручиоца хероина, а до тога је дошло под контролом агенције ЦИА“ – констатују ти истраживачи.
По информацијама највећих медија (The Daily Mail, The New York Тimes, Pakistan Daily и др.), највећи испоручиоци хероина на светска тржишта су још и: гувернер авганистанске провинције Фарах и руководилац авганистанске администрације за борбу са корупцијом, у чије обавезе спада и онемогућивање сетве опијумског мака; Изатула Васифи, пријатељ из детињства Хамида Карзаја кога су власти САД још у јулу 1987.године хапсиле због незаконитог промета висококвалитетног хероина (!); руководилац Партије националне солидарности омладине Авганистана и члан Савета националне безбедности Авганистана Џамил Карзај – братанац Хамида Карзаја, који води послове заједно са Хаџи Мохамад Османом који у Ачинском срезу – провинција Нангахар, (крај Дамгал) поседује лабораторију за производњу дроге; посланик у авганистанском парламенту, у прошлости сарадник америчке компаније Unocal – Абдул Кајум Карзај – брат Хамида Карзаја који има поља за сејање у провинцијама Кандагар, Нангархар, Урузган, Забол, Пактија, Пактика и Гилменд, као и више десетина представника извршне и законодавне власти – функционера Министарства унутрашњих послова Авганистана.
Ако је веровати западним медијима, за нагли пораст хероинске наркоманије на планети криве су западне марионете типа породице Карзај и њихови чанколизи. Међутим, у северним и централним деловима Авганистана, које контролише Карзајева влада, гаји се свега 20% мака за опијум. Остали део траве која доноси изузетан приход расте у јужним провинцијама земље – на граници са Пакистаном, у зони коју контролише НАТО. А главни центар производње наркотика представља провинција Гилменд која је под заштитом Британаца.
Уместо да се помогне авганистанским сељацима да пређу на алтернативне културе, западни „миротворци“ се само ограничавају на размишљања зашто ли се повећава производња наркотика и, како то сведоче локални и међународни извори, и сами учествују у том бизнису. Има коментатора који то објашњавају чињеницом да САД избегавају потенцијални конфликт са наркобаронима, чија је политичка подршка потребна за опстанак Карзајеве владе. Истовремено, САД игноришу тесну везу између наркобизниса, све јаче нестабилности у Авганистану и све већег тероризма у региону. Једноставније речено, чак и уколико се поверује да САД на тај начин омогућују слободу деловања наркобаронима као замену за политичку подршку Карзајевој влади, оне у суштини подривају циљеве због којих су, како сами кажу, упали у Авганистан – мири безбедност те земље.
Западни експерти, какав је Томас Рутиг, директор независног истраживачког центра Afghan Analysts Network, констатују да је „у вези са предстојећим одласком из Авганистана НАТО контингента од стране власти приметно опао притисак на произвођаче мака. У извештају управе УН између осталог се каже да су 2013.године власти уништиле 24% засејаних површина мање него до тада.“ Последица: Авганистан све више јача на позицији највећег произвођача опијума на свету , који је 2013.године дао преко 90% укупне светске производње. Ако су три године пре тога УН констатовале да се мак производи само у 14 (од укупно 34) региона земље, већ почетком ове године њихов број се попео на 20. Највеће плантаже су се појавиле опет чак и у таквим провинцијама северног Авганистана, какве су Балх и Фарјаб, које су раније громогласно проглашаване за оне које су „изгубиле статус“ произвођача опијата. Те авганистанске провинције су истовремено и суседи две земље Заједнице Независних Држава: Узбекистана и Туркменије.
Истовремено се дешава процес снажне милитаризације међународних наркогрупа које су сконцентрисане у том региону. Руководилац Федералне службе РФ за контролу промета наркотика (ФСКН) Виктор Иванов каже: „Видимо даоружане групе представљају сегмент који настаје од наркокартела са севера Авганистана“. Те групе имају своје борбене јединице… у Авганистану долази до врло јаке милитаризације наркогрупа. Оне су све одлично наоружане: стрељачко оружје, минобацачко, гранате, бацачи бомби и све то се редовно користи. Буџет тих група је реда величине 18 милијарди долара. Толики је, истовремено, приход од њихових нарко-производа. Зато су такве групе постале озбиљан фактор у формирању политичке, економске и криминалне ситуације на простору држава Средње Азије.“
Американци већ много година воде хладни рат против постсовјетских република како би помоћу наркотика уништили њихов људски потенцијал. Уочи извођења окупационих НАТО – јединица из Авганистана они су се потрудили да на све могуће начине ојачају производњу наркотика и тиме допринесу да тај рат пређе у „врућу“ фазу, наравно и уз помоћ нелегалних јединица наркомафије које сами и наоружавају, а које су сконцентрисане у „јужном крилу“ бившег СССР-а и крију се иза исламистичких парола…
Николај Малишевски
Фонд Стратешке Културе
