Паничне изјаве које су дале нове власти Кијева о одсуству средстава у украјинској благајни имале су супротан ефекат од очекиваног. Премијер Арсениј Јацењук је већ изјавио да ће Украјина пристати на све услове ради добијања кредита ММФ, између осталог на повећање тарифа.
Али Међународни монетарни финд који представља Кристин Легард увијено је изјавио да Украјини не треба неодложна економска помоћ, а други водећи светски донатори споре на рачун тога ко од њих треба да издвоји Украјинцима више новца. Изгледа да су финансијски разлози охладили усијане западне главе, које су до недавно хвалиле ново украјинско руководство, сматра наш коментатор Петар Искендеров.
У последњих 20 година фонд је пружио Кијеву зајмове од укупно 19 милијарди долара. Преко три четвртине датих средстава било је уплаћено 2008-2010. године, тачније после почетка актуалне светске финансијске кризе. укупна задуженост Украјине према стању од 31. децембра 2013. године износила је 7,3 милијарди. Озбиљне сумње у неопходност нових кредита је изразила Немачка, која од почетка није подржавала превише активна дејства у украјинском правцу. Када је почело да се говори о конкретним милијардама из европских фондова, немачка опрезност се очигледно претворила у отворену нежељу да се финансира Украјина са њеним политичким, социјалним и међунационалним проблемима који се множе.
Али Европи тешко да ће поћи за руком да се дуго дистанцира од догађаја у Украјини ако ситауција тамо настави да се заоштрава. У ЕУ ће нагрнути таласи избеглица и миграната – и актуални систем њихове адаптације једноставно неће издржати. Из једног простог разлога – дати социјални механизми и без Украјиненалазе се у полуразореном стању – објаснио је за Глас Русије директор руског Института за глобализацију и социјалне покрете Борис Каргалицки.
У савременој Европи практично су уништени сви механизми који постоје за интеграцију и адаптацију миграната. Они су делимично уништени зато што су повезани са социјалном државом и социјалном политиком, која се ликвидира у оквиру неолибералних реформи. Делимично су уништени кроз реформу система образовања, која је опет везана за либералне реформе у целини. Делимично су дати механизми уништени зато што деградира индустријска култура као важан интеграциони механизам. И коначно све то у значајној мери свесно се уништава у оквиру политике мултикултуралности, која је управо усмерена на то да не допусти интеграцију миграната и њихово претварање у праве грађане земље.
И тако је круг затворен. Фрактички провоциравши својом политиком дубоку унутрашњу кризу у Украјини и колапс њених уставних власти, Запад захвљујући Немачкој и ММФ сада се лукаво повлачи у страну, како не би ризикова сопствене кредите и инвестиције. Најважније је извући старе кредите и рачуне и што боље намакнути нови дужнички јарам. Логика неоколонијализма и финансијско-политичке судбинске везаности је неумољива.
Глас Русије
