У Бриселу су у недељу увече поново без резултата прекинути преговори грчке делегације са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) и Европске уније (ЕУ). Разговори ће бити обновљени у четвртак на скупу министара финансија евро-зоне.
Уколико Грчка не постигне споразум о садржају реформи са повериоцима, они јој неће одблокирати 7,2 милијарде евра из прошлогодишњег пакета кредитне помоћи, па Атина неће моћи до краја јуна да врати 1,2 милијарде дуга ММФ-у.
Грчки предлог о програму реформи је и даље „некомплетан“, оцењено је у Бриселу. Међутим, шеф грчке преговарачке групе, заменик премијера Јанис Драгасакис, изјавио је по завршетку састанка да су они на преговарачки сто ставили предлоге који испуњавају све што су повериоци ММФ и ЕУ захтевали.
Ципрас
„Наша жеља да постигнемо споразум не треба да буде схваћена као израз наше слабости. Овде није реч о идеологији већ о демократији. Немамо право да сахранимо демократију у земљи у којој је настала“, изјавио је јуче премијер Алексис Ципрас.
По Драгасакису, делегација ММФ-а инсистирала је да се уштеде извуку искључиво из додатног смањивања пензија и драстичног повећања ПДВ-а.
Од владе у Атини се тражило безусловно укидање њеног социјалног програма, али су премијер Ципрас и министар финансија Варуфакис узвратили да су спремни на тешке уступке, али да нема повратка на „поробљавање“.
ММФ је међународна институција створена после Другог светског рата с циљем да се одржи монетарна стабилност и помогне земљама које западну у тешкоће. У пракси она је постала инструмент крупног капитала који чине велике корпорације и банкарски центри. Спроводећи тзв. мере штедње и штитећи најбогатије од плаћања пореза, као што је то био случај у Грчкој, ММФ осиромашује становништво у земљама у којима интервенише. Због пада куповне моћи долази до дефлације – пада потрошње и пада цена. Када све појефтини, ММФ наређује приватизацију државних предузећа и поседа које онда крупни капитал купује по багателним ценама.
Наводно, ММФ је крајем прошле недеље блокирао споразум на који су пристали и канцеларка Меркел и председник ЕК Јункер. Тај споразум је подразумевао да се одустане од смањења пензија, а да заузврат Грчка исту суму уштеди у домену одбране и наоружања.
Јасни су мотиви ММФ-а коме не иде у прилог опоравак грчке привреде како би та земља дугове отплаћивала од економског раста. Фонду је интерес одржавање стања дужничког ропства када је једна држава потпуно зависна и враћа дугове искључиво од нових кредита са новим каматама.
Н. Јокић, Вести
lako mi je za Grcku za nju ima ko da se bori, ali mi smo precrtani iz ovog teksta, porobljeni na celu sa picoustim tuponom