Економија

ММФ захтева да се до краја године отпусти 6.500 радника из ЕПС-а и Железница Србије

Међународни монетарни фонд очекује да се, у другој половини ове године, број запослених у јавном сектору у Србији умањи за 6.500 људи, пише у документу Борда директора Фонда усвојеном током четврте и пете ревизије аранжмана који Србија има са овом институцијом.

Током 2017. године наставиће се процес оптимализације броја запослених у јавном сектору, посебно у просвети и здравству, али ће он бити ослоњен на функционалне анализе које је израдила Светска банка.

Фонд констатује и да је од краја 2014. године јавни сектор у Србији напустило око 16.000 запослених.

Борд директора ММФ је констатовао да је Надзорни одбор Електропривреде, у консултацијама са Светском банком, усвојио „кредибилан програм оптимализације запослених у ЕПС, који предвиђа нето смањење броја запослених за 1.000 људи у 2016. години“.

Како се каже у документу ММФ препоручује се и пажљива процена будућих инвестионих планова за очување дугорочне финансијске стабилности предузећа.

Фонд констатује и да ће, после поскупљења струје од 4,5 одсто у августу 2015. и новог повећања цена киловата у октобру 2016. године за 3,8 одсто, бити смањен диспаритет између домаћих и регионалних цена.

Када је у питању Србијагас, ММФ сматра да би усвојени план фискалне консолидације из марта ове године требало да буде подржан и конкретним мерама, чији је циљ повећање наплате и смањење трошкова овог јавног предузећа.

У документу ММФ се констатује и да се власти у Београду слажу са проценом да у фокусу мора да буде реструктуирање постојећег дуга и спречавање додатног задуживања Србијагаса.

Мора се, сматрају у Фонду, хитно решити и судбина три највећа дужника ове фирме – Азотаре, МСК Кикинда и Петрохемије, било кроз приватизацију или стечај.

Усвајајући ревизије аранжмана са Србијом, ММФ је поздравио и усвајање систематизације радних места у Железницама Србије, јуна ове године.

Одређени су, подсећа ММФ, и циљеви да ова фирма до 2019. године има 2.700 до 3.000 запослених мање.

У документу ММФ, такође, констатује да је од фирми које су биле у портфељу Агенције за приватизацију од ранијих више од 500, остало да се реши њих 190.

Борд директора Фонда констатује да је процес припреме приватизације Комерцијалне банке у току и да ће се тај посао завршити до краја наредне године. Неопходна је, кажу, и приватизација „Дунава“.

Борд директора ММФ констатује и да су се власти у Београду обавезале да неће бити додатне државне помоћи за предузећа у реструкуирању, укључујући ту и Србијагас, Петрохемију, РТБ Бор и Ресавицу.

Разматра се, међутим, да буџет преузме око 100 милиона евра (0,3 одсто БДП) старог дуга Петрохемије према НИС.

ФоНет

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

2 Comments

  1. ja stvarno nevidim sta je tu problem tamo su zaposljavali koga su stigli ima tu mnogo vise ljudi nego sto planiraju da otpuste,zeleznica je u Srbiji izgubila svaku smisao vozi se po troje ljudi u vozu a zatvaraju puteve po 20 min da se saceka voz, da nepricamo o nerentabilnosti tog odavno umrlog preduzeca, u epsu ista prica kupovali radna mesta i rade rodbinske veze.
    Najbolje bi bilo sve ih otpustiti isplanirati koliko stvarno ljudi treba i ponovni konkurs za sve,a ne da budu najveci nakovanj za celu Srbiju

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button