МПП: Производи у Србији скупљи 18,5 одсто него у окружењу

БЕОГРАД – Србија спада у четири најсиромашније европске земље по куповној моћи становништва, а исти производи код нас су у просеку скупљи за 18,5 одсто, јер трговци морају да у цену производа урачунају низ трошкова које им намеће држава, саопштила је данас Мрежа за пословну подршку.

Вишегодишње одлагање реформе прописа у грани трговине учинило је да држава приморава трговце да десетине различитих бирократских обавеза и трошкова кроз трговачке марже уграђују у малопродајне цене производа, наводи та Мрежа.

На тај начин потрошачи у Србији само при куповини 12 група производа, у које спадају у основне намирнице, одећа и техника, плате 420 милиона евра више на годишњем нивоу у односу на потрошаче у Словачкој, Чешкој, Аустрији, Пољској, Мађарској или Румунији.

„Потрошачи у Србији су жртве бирократског апарата и, уствари, плаћају читав низ непотребних намета и трошкова пословања у трговини, јер су трговци принуђени да ово калкулишу кроз малопродајне цене”, пише у саопштењу.

Када би Министарство трговине, туризма и телекомуникација извршило реформу прописа у трговини и код увоза роба у Србију, значајно би утицало да се куповна моћ у Србији повећа и умање цене одређених производа. На овај начин би се, како се додаје, посебно помогло најсиромашнијим грађанима, а промет у трговини повећао.

Просечан број оптерећења пословања трговца који у својој радњи продаје ринфузно месо и месне прерађевине, као и телевизоре или рачунарску опрему, у Србији је дупло већи него у шест наведених земаља, наводи Мрежа.

„На пример, код узорковања намирница и брисева радних површина за које се покаже да су исправни у Србији држава не враћа новац потрошен на плаћање узорка и бриса, што трговце кошта више од шест милиона евра годишње, па они тај трошак морају да уграде у цене”.

У многим земљама ЕУ, додаје се даље, трговцу се враћа новац у року од 15 дана и државе плаћају камату за сваки дан преласка тог рока.

Такође, обавезе мерења фактора осветљења на сваких 50 квадрата и периодичног утврђивања микроклиматских услова, другачије су спроведене у земљама ЕУ и не коштају трговце, док у Србији ово оптерећење пословања годишње однесе више од 1,5 милиона евра.

„Посебан проблем су атести и сертификати, пошто је у Србији процедура провере европских и светских стандарда у производњи основних животних намерница и техничке робе изузетно скупа, контигенти се заустављају на граници, плаћа се ‘лежарина’ за камионе и процес траје и месецима. Због оваквог поступка сваки производ који се увезе у Србији мора да буде скупљи него у матичној земљи из које је увезен, јер значајно повећава трошкове трговаца”, пише у саопштењу.

Мрежа за пословну подршку оцењује да Србија има најнеприлагођеније прописе у трговини и код увоза робе у региону, јер су и Македонија, Црна Гора и БиХ у значајној мери реформисале наслеђене прописе из времена бивше Југославије, док у Србији, не само да није редукован број прописа, него су уведене десетине нових после 2001. године.

У истраживању су, како је наведено, обухваћени млечни производи, месо ринфузно, месне прерађевине, тестенине, безалкохолни напици, кондиторски производи, женска конфекција, мушка конфекција, дечја одећа, обућа за одрасле, телевизори, рачунарска опрема и уређаји.

Танјуг