Као што није имао ко да спречи градњу док је била у току, јер је инвеститорка, наводно извесна Снежана Митковић из Смедерева, била “довољно моћна” да игнорише решења грађевинске инспекције. Ако је овде о њој реч.

Ниједна од надлежних државних институција се, при том, није нашла прозваном да реагује, ни МУП, ни тужилаштво, ни друге инспекције јер је градња без папира кривично дело са запрећеном затворском казном до осам година, а пријаве могу да обухвате и оне који су је нечињењем омогућили. Напротив, рад већ изграђеног објекта омогућили су и Електродистрибуција, која није реаговала због дивљег прикључка на електричну мрежу, али и Скијалишта Србије, који су дали струју кафани “Врх 2017”. Списак одговорних могао би да буде подужи, јер се не зна ни да ли је објекат безбедан да прими госте, с обзиром на то да зграда нема употребну дозволу.

Иако је пре два дана требало да буде срушен, објекат је и даље на свом месту. Министарство унутрашњих послова није одобрило асистенцију позивајући се на закон којим је предвиђено да се пре тога покуша извршење без присуства полиције. Министарка је, пак, јуче изјавила да се без подршке полицајаца неће рушити, јер морају да се сачувају људи и опрема. Ко би се противио рушењу, није назначено али је она подсетила и да ниједно рушење које је до сада организовало министарство, али и локални или републички инспектори, није спроведено без асистенције полиције, јер је то превентива.

– У претходне две године Министарство грађевинарства је морало да сруши 79 нелегалних објеката у Националним парковима Тара, Ђердап, Голија, Увац, Стара планина… Дакле, овај објекат на Панчићевом врху, као и неки други објекти јесу бесправно изграђени без потребних докумената и грађевинских дозвола. Ми смо поштовали све процедуре које су биле потребне из наше надлежности. Уколико постоји још нешто што недостаје, Министарство ће доставити – рекла је и додала да “нема намеру да коментарише како која институција ради, али да верује да систем у овој земљи функционише”. Она није могла да прецизира када ће бити нови термин за рушење, али је нагласила да су решења о рушењу коначна и да ће се у наредном периоду видети како ће све то да изгледа.

– Као и у неким другим примерима, ни овде држава није урадила свој посао. Њена главна обавеза јесте да доноси законе и да се стара да њихова примена буде униформна, једнака за све. Тамо где држава одустане и одбије да интервенише како би заштитила појединце или неке групе, јавља се озбиљна ерозија поверења. Држава тиме не само да удара на сопствени систем, него подстиче многе да дођу у искушење да крше закон јер је то рентабилније и обезбеђује далеко већи профит – каже за Данас економиста Љубомир Маџар.

Он наглашава да и то што се још увек не зна ко је прави власник објекта на врху Копаоника индикација је да нам је држава приватизована, да друштво није објективно ни неутрално према свим појединцима и организацијама, и да постоје они који могу да приватизују и ставе државу у службу својих интереса.

И консултант за инвестиције Махмут Бушатлија слаже се да су ситуација око нелегалне изградње кафане на Панчићевом врху, и ујдурма око рушења скандалозна слика Србије.

– Ако државна предузећа не функционишу, неодговорно је од политичара да прозивају њихове директоре и тврде како они не умеју добро да управљају, јер се државним капиталом управља из владе која и поставља челнике у тим фирмама. Ако та предузећа и институције дозволе некоме да не плаћа обавезе, сакривају власништво или дају друге неприпадајуће привилегије, онда кривицу за то сноси њихов послодавац, влада. Она је задужена да штити законе. Зато би поводом ове копаоничке афере, требало позвати министарку правде, питати је да ли ми за све треба да се јављамо Венецијанској комисији, да ли она не зна или неће да обезбеди примену закона – каже Бушатлија за Данас и истиче да је у том случају, очигледно, неко “климнуо главом”, дозволио да се ситуација развија до ове наводно “пат позиције”.

Кафана као осматрачница маскирана у кафић

У последњем тренутку, вероватно да би се спасио образ у ставила тачка на новинарска питања, инсинуирана је и теза да је та кафана у ствари нека осматрачница, јер су снаге КФОР-а на неких 800 метара ваздушне линије од врха Копаоника. То би онда објаснило присуство “напредњачких” снага у кафани на дан када је заказано рушење, јер је њима министар војни вероватно дојавио праву сврху објекта маскираног у мало повећи кафић.

Кап у мору

Махмут Бушатлија указује да је случај Копаоник, као пример неодговорности државних институција према сопственим законима и интересима земље само кап у мору сличних апсурда. Подсећа и на случај смедеревске железаре, где је држава поставила домаће стручњаке као контролу изабраном менаџменту који је предводио Петер Камараш. И поред тога је не само направљен губитак, него је Камараш на суду добио право да од Србије још наплати и бонус од 12,5 милиона долара, а да због тога ниједног тренутка нису прозвани они који су били задужени да га контролишу.

Пише: М. Н. Стевановић, Данас.рс

Фото: Слободан Георгиев; БИРН