Притисци да се склоним и не мешам у одређена дешавања у јеврејској заједници, застрашивања и сугестије неким људима да не комуницирају превише са мном и да надгледају шта радим и с ким и о чему причам као и ружна писања о мени дубоко су узнемирили заједницу и добар део чланства у овоме не види случајност, открива Исак Асиел, главни рабин јеврејске заједнице у Србији, поводом прошлонедељног неразјашњеног напада на њега, у разговору за Данас.
Медији су прво незванично известили да је Асиел погођен метком из пејнтбол пушке, и то као колатерална жртва неслане шале у којој је више људи погођено на исти начин, да би касније сам рабин за наш лист указао да сумња да се радило о правом ватреном оружју, јер нигде није било боје какву би оставила пејнтбол пушка, већ је задобио лакше повреде са крварењем.
На наше питање да ли мисли да је он заправо био мета овог хица, Асиел каже да не зна, али да дешавања у јеврејској заједници од марта до данас иду у правцу и таквог закључка.
– Наиме, мени су посредно претили појединци из руководства Јеврејске општине Београд (ЈОБ) да ћу због јавног изношења свог става, како у заједници тако и у јавности (НИН), изгубити посао. Још занимљивија чињеница је да су поједини медији писали о пејнтбол пушки – што није тачно, а те вечери сам само ја погођен и нико други. Да ли је реч о коинциденцијама или о још једном методу притиска је питање којим се тренутно не бавим, наглашава Асиел.
Он се затим осврнуо на могуће разлоге за овакве претње и објаснио да постоје индиције о бројним малверзацијама унутар јеврејске заједнице, а све је почело, како он тврди, када су постављена питања о финансијском пословању Јеврејске општине Београд, на која се није хтело одговорити. Тада су, како он каже, „најурена“ три члана надзорног одбора ЈОБ.
– Следи писмо председника ЈОБ Данила Медића у својству потпредседника Савеза јеврејских општина Србије (СЈОС) да се два објекта некадашњег логора Топовске шупе могу срушити и изместити на даљу локацију како би се на том месту подигао шопинг центар, што је урађено без знања и сагласности Извршног одбора СЈОС. Штавише, копију тог документа Савез није добио од Медића него од Градског Завода за заштиту споменика. Председник ЈОБ, Данило Медић, се такође дичио како има подршку власти, свог дугогодишњег пријатеља Горана Весића, у то време менаџера града Београда, и како ће нови Савез држава признати „у року од 24 сата“. С друге стране, као Медићев саветник у ЈОБ је на шест месеци био запослен и Жика Анђелковић Паук у својству саветника за социјална питања, на опште запрепашћење и чуђење чланства. Такође, Харис Дајч, који је у судском спору са ЈОБ а уједно и председник Одбора за надзор према Закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, и као такав потпуно неподобан за ту функцију, о чему су медији писали, јавно се хвалио пријатељством и подршком Страхиње Секулића (директор Агенције за реституцију Републике Србије, прим. аут.), препричава Асиел.
Рабин даље наводи да се упоредо са овим дешавањима одвија медијска припрема за сазивање лажних избора у Савезу јеврејских општина са изношењем неистина о руковању средствима која Савез добија на име поменутог закона.
– Логичан след били су насилни избори за нови Савез мимо постојећег статута као и нова кампања у јавности тог виртуелног Савеза о чему је већ писано у медијима. Нелегални Савез, одмах након „насилних“ избора, упућује захтев Министарству правде за упис у регистар цркава и верских заједница у којем је већ уписан СЈОС као једини овлашћени представник Јевреја Србије на челу са председником Робертом Сабадошем. Записник са нелегалне скупштине који су поднели Министарству правде носио је на себи фалсификован печат Савеза, тврди Асиел. Он наглашава да је једини легално изабрани председник СЈОС Роберт Сабадош, а пуцњу на Асиела претходило је и проглашење новог руководства, нелегалног, по његовим речима.
– Те вечери када сам погођен је Савез јеврејских општина Србије био приморан да премести део својих делатности на другу локацију услед сазнања да ће ускоро бити „окупиран“ од стране нелегално изабраног и самозваног руководства под вођством Игора Гинзберга, који је у петак 27. јула написао допис свим јеврејским општинама: „Састанак који је сазвао Роберт Сабадош неће се одржати.“ Реч је о састанку руководства легалног Савеза – односно председника јеврејских општина из целе Србије, који је био сазван за недељу 29. јула. Председници који су дошли на састанак остали су пред блиндираним вратима зграде у коју нису могли да уђу зато што је брава била блокирана с унутрашње стране. Видео прилог о том догађају постоји на Јутјубу. Будући да смо, на основу горе цитиране реченице Гинзберга, гајили зебњу да се ово може догодити, о томе смо обавестили Министарство правде, још у петак 27. јула.
Асиел се осврнуо и на изјаве Гинзберга у појединим медијима у којима је он коментарисао рад и изјашњавање рабина о догађајима у јеврејској заједници окарактерисао га као „неприхватљиво“.
– Што се тиче Гинзбергове изјаве да је неприхватљиво да се рабин сврстава на чију год страну би значило да рабин једини нема права на своје мишљење, нарочито ако је свестан коруптивних деловања у заједници. Овде није реч ни о свађи ни о мирењу. Овде је реч о много већим проблемима пред којима се не може стајати по страни. Председник ЈОБ Данило Медић је дошао на ту позицију под слоганом транспарентности да би за кратко време растерао све који се принципа транспарентности држе. Рабин је дужан да се држи библијског принципа „Немој стајати по страни док се пролива крв твог ближњег.“ Улога рабина је између осталог и да решава спорове“, одговара Асиел.
Тешка времена за Јевреје у Србији
Асиел наглашава и да ова превирања и поделе представљају „тешка времена“ и изазов за јеврејску заједницу. „Искрено жалим што је све ово отишло тако далеко, што су трајно нарушени односи и из корена поремећен живот тако осетљиве заједнице. Већински део заједнице, а то су честити и скромни људи, нису ничим заслужили да постану жртве насиља неколицине, чији интереси свакако нису у складу са интересима јеврејске заједнице каква она по својој самој суштини јесте. Мени је то као рабину најтужније али и најважније. Најважније, у смислу да ћу се до краја борити управо за те честите и скромне људе, а то значи за сам интегритет традиционалне јеврејске верске заједнице каква је била и каква ће опет бити“, поручује Асиел.
Пише: Александра Поповић, Данас.рс
