Промене ДНК уочене код клена у рекама Пештан и Бељаница, али и у шкољкама из Саве, Дунава, Тисе и Велике Мораве.
Клен важи за врсту рибе која се настањује у чистим водама и живи доказ да је река из које је извађен здрава средина. Тај „залогај”, ако се излови из Пештана и Бељанице, река колубарског слива, вероватно би застао у грлу ономе ко би чуо да је на клену из тих вода утврђено оштећење ДНК молекула.
До тог сазнања дошли су стручњаци са Биолошког факултета и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.
Радна претпоставка је да су узрок томе отпадне воде са пепелишта ТЕ „Никола Тесла”, из канализације и септичких јама, као и вештачко ђубриво са обреновачких њива.
Студија која се бави овим проблемом још је у раној фази, па се не може тврдити какве би могле бити последице и да ли ће доћи до трајне мутације ове врсте рибе у Пештану и Бељаници.
Да разлога за забринутост има, потврђују још нека открића поменута у истој студији: промене на ДНК молекулима детектоване су и код шкољки – кинеске царице и врсте unio (нема српског назива) – из Саве, Дунава, Тисе и Велике Мораве.
– Оштећење се на узорцима ДНК види у облику комете, круга са репом. Развијамо тестове како бисмо обезбедили што више података за поређење. Мноштво параметара је неопходно узети у обзир, и то са сличних и различитих локалитета, као и оних које бисмо добили експерименталним истраживањима у контролисаним условима – казао је др Момир Пауновић, хидробиолог са института „Синиша Станковић”, додајући да су овакве генотоксиколошке студије и у свету још у повоју.
– Добро је што и ми имамо опрему и методологију којом можемо да детектујемо све ниже концентрације загађивача у водама, али потребно је најмање седам-осам година прикупљања података и помних анализа да бисмо имали чврсте закључке. Тек онда бисмо могли поуздано да кажемо какве су последице по рибе и шкољке, као и да на основу тога извлачимо макар посредне закључке о утицају тих загађивача на људе. У случају Пештана и Бељанице, моје мишљење је да су оштећења пре настала због органских загађивача и нутријената, то јест вештачког ђубрива него услед индустријских отпадних вода. Нутријенти и органски загађивачи јесу највећа претња по наше воде – оценио је др Пауновић.
Док се буде чекао завршетак истраживања оштећења ДНК, риболовци ће вероватно размишљати да ли да прогласе незванични ловостај на обреновачког клена током тих седам-осам година, колико ће научницима још бити потребно да прикупе све податке. Др Пауновић ипак не верује да је ловостај нужан.
– Ја клена једем – каже он.
——————————————————————————-
За даља истраживања немамо ни новца ни довољно кадрова
Осим времена, нужно је и поприлично новца за подробнија генотоксиколошка истраживања. Ако би се анализирала искључиво вода, уз примену свих параметара пописаних у европским директивама, један једини узорак би коштао од 1.400 до 1.700 евра а ваљало би их узимати једном месечно. Основно надгледање вода наше институције већ спроводе, али се за то у Србији троши неколико пута мање новца него у некадашњим транзиционим земљама које су сада у Европској унији, да се не спомињу средства која за то издвајају развијене државе попут Немачке.
– Нашој Агенцији за заштиту животне средине би за надгледање вода било потребно и двоструко више истраживача него што их сада има. Добро је што је наш нови закон о водама прилагођен европским нормама. Он предвиђа израду плана управљања водама, који мора да садржи и податке о стању вода, мере неопходне за њихово унапређење и план реализације тих захвата. То је основа да се, после утврђивања извесног нивоа загађења на неком водотоку, планира и изградња фабрике за пречишћавање отпадних вода – оценио је др Пауновић.
—————————————————-
За заштиту вода потребно 5,6 милијарди евра
На интегралном плану управљања водама још се ради. И када буде готов, начекаћемо се док се не подигну сва неопходна постројења за пречишћавање. Према подацима које је Министарство животне средине изнело пре годину дана само за инвестиције у заштиту вода до 2030. требало би нам чак 5,6 милијарди евра.
