Србија

На данашњи дан пре 15 година НАТО пакт је уз помоћ агентурних мрежа домаћих издајника кренуо у комадање и уништавање Србије

Петнаестогодишњица рушења власти Слободана Милошевића навршава се данас, а већина грађана који су тог 5. октобра изашли на улице захтевајући да тадашњи председник Југославије призна изборни пораз од опозиционог кандидата Војислава Коштунице, осећа дубоко разочарање. Изневерена су очекивања за увођење правне и демократске државе у којој ће се криминалцима у затвору придружити коруптивна политичка и економска елита.

– Мислим да је тада једна олигархија, она која је преузела власт после 2000. заменила ону из деведесетих. Зато је 5. октобар био само олигархијски преврат са демократским тенденцијама – рекао је Бакић на трибини коју су поводом годишњице 5. октобра организовали недељник “Време” и немачки Форум цивилне мировне службе.

Народ ће просто рећи – сјахао Курта, узјахао Мурта – јер ни 15 година касније нема независног судства, здраве економије, слободних медија и посла. То да се мало тога променило и да су разочарани бирачи на последњим изборима давали подршку Милошевићевим сарадницима и његовим радикалским коалиционим партнерима, види се најбоље по људима који су данас на власти.

Председник Србије је Томислав Николић, до пре шест година десна рука радикалског вође Војислава Шешеља. Бивши радикал Александар Вучић данас је председник Владе Србије са подршком народа која се може упоредити само с оном коју је Милошевић имао у најмоћнијим данима своје владавине. Портпарол Милошевићевог СПС-а Ивица Дачић до пре две године био је премијер, а сада је шеф српске дипломатије. На другој страни, главни актери некадашњег Демократске опозиције Србије (ДОС) сада су огорчени опозиционари са главним проблемом – како пребацити цензус на предстојећим изборима којима им прети лидер напредњака.

Ако се изузму флексибилни Расим Љајић и растегљиви Веља Илић, нико из оне ударне ДОС-ове екипе и више се не налази на власти. Они против којих су 2000. године грмели са београдских тргова и позоришних тераса данас су предводници Србије на путу ка чланству у ЕУ! И да апсурд буде већи, највећи еврофанатици тако су постали Дачић, Милошевићев мали од палубе, а сада председавајући Оебса, и Вучић, човек за чијег је краткотрајног мандата министра информисања 1998. године усвојен злогласни Закон о информисању на основу којег су гашени опозициони медији.

Одучили се од ратова

Један од учесника петооктобарске смене власти Весна Пешић данас сматра да је најважније што је ДОС успео са сменом режима то што Србија после више никада није ушла у рат.
– Дошли смо до националног консензуса да се више ништа не може решавати насиљем. Сваки пут после 2000. кад би се дошло у искушење да се с неким сукобимо, режим би устукнуо, па то чини и сада – каже бивша председница Грађанског савеза Србије.

Пораз ДОС још је упечатљивији ако се узме у обзир да два најзначајнија човека петооктобарске смене власти – Зоран Ђиниђић и Војислав Коштуница више нису политички активни. Ђинђић је као српски премијер убијен у дворишту зграде Владе Србије 12. марта 2003, док је Коштуница после изборног пораза 2014, када његова ДСС није прешла цензус, поднео оставку и повукао се из јавног живота.

Револуција од 100 милиона долара

Када се говори о 5. октобру, неизбежно се поведе расправа о томе колико је заиста то био исконски бунт народа коме је дојадио аутократски режим који је губио ратове и гасио слободе, а колико вешто изрежиран и споља финансиран преврат. Социолог Слободан Антонић подсећа да је и амерички амбасадор Вилијам Монтгомери говорио да су САД у смену Милошевића уложиле 100 милиона долара.

– Али битно је рећи да то не би вредело да није било енергије и воље народа који се тада окупио. Први пут су се, осим грађана, укључили и радници – каже Антонић, подсећајући на штрајк у Колубари.

Чедомир Јовановић, један од значајних оперативаца петооктобарских промена, као највећи капитал види у самом чину смене Милошевићевог режима без проливања крви.

Легија и Павковић отказали послушност

Иако је Милошевић на улице послао полицију са сузавцем, бунт народа се није могао исконтролисати. Да је ђаво дошао по своје, Милошевић је схватио када његову наредбу да се демонстрантима запрети “црвеним береткама” и војском, нису испоштовали ни командант Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија, ни тадашњи начелник Генералштаба Војске СРЈ генерал Небојша Павковић.
Наредног дана, 6. октобра, Милошевић је признао изборни пораз и честитао Коштуници.

– Најважније је да смо успели да срушимо један режим који је огрезао у злочину, а да ми никог нисмо изложили таквом злочину. Штета је што је много енергије расуто на 15 година мрцварења са проблемима као што су Косово, Хаг или одвајање Црне Горе – каже Јовановић који се данас безуспешно нуди Вучићу и екипи за сарадњу.
 

Две жртве и спаљена скупштина

Демонстранти су тог 5. октобра у Београд пристизали из читаве Србије у колонама аутомобила, аутобуса и камиона дугачким десетине километара, пробијајући булдожерима полицијске блокаде на путевима. Већ у преподневним сатима полиција је употребила сузавац како би спречила демонстранте да уђу у зграду парламента, али безуспешно. Зграда Савезне скупштине је демолирана и запаљена, као и зграда РТС у Таковској улици. У демонстрацијама је страдала Јасмина Јовановић из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона, док је Момчило Стакић из Крупња преминуо од последица срчаног удара.

Ј. Арсеновић – Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!