На истоку и југу Европе нису имали користи од ЕУ

Што јужније, то тужније, стара је мисао из уједињене Европе, а управо објављени подаци Евростата, који прати статистике земаља чланица Европске уније, то више него јасно показују. Док север и запад Европе живе још увек добро, на истоку и југу, посебно у новопримљеним чланицама – Хрватској, Бугарској и Румунији је потпуно другачије.Просечна бруто плата у „бољестојећем делу“ се креће од 2.170 евра (Шпанија) до 4.027 (Луксембург), а у другом делу сиромашније Европе то је само сан. Хрвати тако зарађују 1.138 евра, Бугари 460, Румуни 557, Чеси 1.033, а Мађари 777 евра.

Још реалнију слику дају бројке које се односе на износ који се заради у појединим земљама за сат рада. Тако Хрват просечно за један час рада добије 4,77 евра, док Данац заради чак 24,97, Француз 13,74, Аустријанац 12,96 евра. Истовремено Бугари раде за 1,52, а Румуни 1,96 евра на сат.

Када је реч о Хрватској, статистика не иде наруку двадесет и осмој земљи ЕУ, јер заостаје у свему. Испада да је хрватска стварност много сличнија ономе што постоји на истоку нашег региона, у Србији, Црној Гори, Македонији, него оној у западној Европи. Од земаља некадашње Југославије само је Словенија колико-толико успела да се укључи у европски воз. Тако је просечна словеначка бруто плата 1.578 евра, а минимална 789 евра, док је у Хрватској минималац 405, а у Бугарској свега 174 евра. Не цветају руже ни Чесима и Словацима, који имају минималну плату око 330 евра, за разлику од Немаца, Француза и Ираца где се не ради за мање од 1.500 евра.

Али, више од ових бројки, сву тежину живота на истоку и југу Европе показује скупоћа у тим земљама, где су цене хране и свега неопходног за живот више него у најразвијенијим земљама. За пристојан живот у Хрватској, шта год та реч значила, а тако је у свим земљама на југоистоку Европе, за трочлану породицу неки је минимум око 2.000 евра, а ни те, често недостижне паре, не обезбеђују баш лагодан живот. Рачуна се да се тим новцем може платити становање, храна, режије, месечно оде једанпут у биоскоп и купи неопходна одећа, бар за дете. Од путовања, вечера, викенда на мору и шопинга у иностранству нема ништа! Са Хрватском је занимљиво да је уласком у ЕУ укинула царине, али мало ко уопште има пара да иде у куповину преко границе, па већина грађана ту повластицу и не осећа.

НИСКЕ ПЛАТЕ И ВИСОКИ ПОРЕЗИ

ХРВАТСКА остаје једна од најскупљих европских земаља, а скупоћу понајвише осећају Загрепчани, Вараждинци и Дубровчани. Цене су изразито високе и у Вуковару, којег је криза сасвим дотукла, а пореско оптерећење рада у Хрватској је чак 46 одсто. У богатој Швајцарској оно износи 19 одсто, а тако је и у Ирској или на Малти. Порези оптерећују све запослене у земљама југоистока Европе. То значи – ниске плате и високе порезе, све већа давања држави и – лош живот.