Став

На Косову је све србско, осим Шиптара

Београдске марионете глуме згранутост пред чињеницом да су Шиптари, сами себи, преписали Трепчу и да Брисел, заједно са Шиптарима, тражи и Телеком. Уистину, нису се тако договорили. Договор је да Београд предаје, а не да Шиптари сами узимају и, наравно, договор је да се са Београдом постигне споразум о представи коју свака предаја треба да прати. Овако, мимо сваког договора, Брисел и Приштина су се, бар тако изгледа, одлучили на потезе који не остављају прилику београдском шефу мафије да одржи још један драматичан говор о „тешким и болним одлукама“. То стварно није у реду и није џентлменски, што је врло изненађујуће. Од ратних злочинаца и трговаца наркотицима и српским бубрезима очекивао би се џентлменски приступ, зар не?

Ја, наравно, не знам тачно зашто су се Приштина и Брисел одлучили на овакав корак. Ако изузмемо мудријања неких дежурних српских родољубаца који пишу и причају о српским дипломатским „победама“, уз помоћ Руса, обавезно, остају само два објашњења. Прво је да је и Шиптарима и ЕУропским бирократама дојадила фарса која траје већ четири године. Уистину, зашто би они и даље губили време са бедним београдским марионетама и учествовали у њиховим представама кад, просто, могу да узму оно што им је, ионако, обећано. Доста је било. Дали су Вучићу четири године да глуми „патриоту“ који доноси „болне и тешке одлуке“ у корист васколиког Српства, а нарочито оних који живе од бриселског подмићивања. Нека сад објашњава Србима како је могуће да Шиптари нешто добију, а да им он није дао, што је врло непатриотски. Патриотски је кад даје. Друго објашњење је да је, опет, све само једна велика представа, да се све ради управо уз знање Вучића и његове банде и да следи завршни чин, најбољи и највећи. О „болним и тешким одлукама“, наравно.

Иначе, Срби су, ових дана, имали прилику да сазнају како су и Трепча и Телеком српски и како за то постоје докази. Свако ко ишта зна о Косову и Метохији, зна да је тамо све српско осим Шиптара. Они су албански. Пошто Срби, од 1912., нису Албанији вратили оно што је њено, а имали су прилике, није да нису, сад криминалци који владају Србима поклањају Шиптарима оно што је српско. Има у томе неке правде. Ко задржава туђе може да остане без сопственог.

Да је Србија држава, као што није и да су Срби народ, као што нису, потписници Бриселских споразума би завршили пред стрељачким стројем или на вешалима. Овако, уместо метка или конопца, добили су изборе. Два пута. Брисел и Приштина, очигледно, неће више да учествују у фарсама и заиста, тешко им се то може замерити. Свакако, имају паметнија посла. Ако жаба није довољно скувана, то више није њихов проблем. А можда је и скувана. Тако изгледа. Ако није, подсетимо се да муниције и конопаца у Србији никада није фалило. Нажалост, стогодишње искуство нам показује да Срби никада нису научили како, адекватно, да их употребе. Стравична је цена коју су због тога платили и још увек плаћају.

Владимир Челекетић, ВасељенскаТВ

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!