Најављени Закон о ПРИСИЛНОЈ вакцинцији води директно у диктатуру – Протест родитеља 5. априла на тргу Николе Пашића

Поштовани,

родитељи и грађани Србије удружују се 5. априла, у подне, на тргу Николе Пашића у Београду, да мирним скупом изразе забринутост и неслагање са најављеном ПРИСИЛНОМ ВАКЦИНАЦИЈОМ ДЕЦЕ и НЕУСТАВНИМ ЗАКОНОМ О ОБАВЕЗНОЈ ВАКЦИНАЦИЈИ СТАНОВНИШТВА.

Организујемо се у циљу подршке родитељима деце оштећене вакцинама као грађани који сматрају да вакцинација треба да буде слободна одлука и лични избор, а не део ПРИСИЛНОГ програма здравственог система заштите.

 

Постојећи закон кажњава свакога ко одбије да живот и здравље свога детета изложи ризику и опасностима обавезне ДВАДЕСЕТ ТРИ дозе вакцина страних фармацеутских компанија, које се притом одричу одговорности уколико њихов „производ“ угрози живот и здравље вакцинисаног.

Позивајући се на Устав и основна права и слободе гарантована Међународним конвенцијама, захтеваћемо 5. априла укидање мандаторне вакцинације и по узору на 18 држава Европе, доношење закона који ће родитељима у Србији давати право да самостално одлучују о здрављу свога детета.

Ако се сада не супротставимо одузимању права појединцу да одбије вакцинацију која носи ризик од повреде и смрти, ако не одлучујемо ми у своје име и име своје малолетне деце, отварамо врата новој подмуклој ери у којој ће се и друге медицинске мере захтевати као обавезне.

***

Саопштење за медије поводом протеста „Стоп обавезној вакцинацији“

У сусрет најављеним изменама Закона о заштити становништва од заразних болести, а поводом недавне изјаве министра Златибора Лончара да ће вакцинација деце бити обавезна за све, ми, грађани РС, родитељи и чланови неформалног удружења „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“, упућујемо преко средстава јавног информисања званичан апел целокупној јавности и изражавамо забринутост због пооштравања санкција родитељима који одбијају да животе и здравље своје деце изложе ризицима беспоштедне вакцинације.

Позивајући се на Устав РС, Конвенцију о заштити људских права и људског достојанства у примени биомедицине и Закон о заштити права пацијената као стожере слободе одлучивања родитеља о начину лечења властите деце, ми, родитељи и слободни грађани Републике Србије захтевамо од доносиоца одлука доследно поштовање неприкосновених људских права и укидање мандаторности из правилника о имунизацији деце, као и усклађивање Закона о заштити становништва од заразних болести са Уставом.

Најављеним изменама и допунама закона народни посланици гласаће за превођење поступка вакцинације из инванзивне у превентивну медицинску меру. Може ли се убод игле уз уношење непознатих супстанци и вируса звати „превенција“ или је то озбиљан медицински захват? Сме ли се превентивном мером сматрати метода која собом носи листу нежељених реакција које је сам произвођач вакцине испитивањем установио, попут фебрилних конвулзија, локалних отока, алергија, астме, артритиса, дијабетеса, енцефалитиса, менингитиса… чак аутизам и смрт?!

Док у свету постоји право на избор и исплаћују се одштете од вакцина из посебних фондова за одштету од вакцина, код нас је управо супротно – вакцинација се противуставно пропагира као обавезна, не признају се оштећења, а камоли одштете.

Тако је Енглеска, у којој је вакцинација необавезна, 2014. године морала да плати 60 милиона фунти оштећенима од вакцина. Италија је у процесу обештећења 580-оро деце. Америка је од 1989. године исплатила 3 милијарде $ оштећенима од вакцина, а у суседној Македонији је 2014. детету оштећеном од вакцине исплаћено 100 000 евра!

Ако већ постоји отворена намера министра Лончара и председнице Одбора за здравље и породицу, Славице Ђукић Дејановић да се грађанима наметне мандаторна вакцинација, зашто нама родитељима који се томе супротстављамо не понуде прецизне одговоре на следећа питања која им упорно постављамо како би и нама вакцинација постала прихватљива и пожељна заштита? Зашто до сада нисмо добили ни један позив да учествујемо у њиховим седницама?

– Зашто законодавац у Србији проглашава вакцинацију мандаторном позивајући се на препоруку Свестке Здравствене Организације вакцинама иностраних произвођача који се притом одричу одговорности уколико дође до нежељених реакција или смрти након примене истих?

– Колико је у вакцини тешких метала? Да ли је у плану увођење нових мандаторних вакцина у календар, има ли неког лимита и ко ће га одредити?

– Зашто у тела наше деце морају да се убризгавају вакцине добијене генетским инжењерингом и

– Посебно важно питање: какве последице остављају такве вакцине на нашу децу и на децу њихове деце? Тражимо прецизне и јасне одговоре!

– Како је могуће да се сви у Одбору оглушују о званичан документ о Фармакотерапијским протоколима које је Министарство здравља РС објавило 2014. године, где је на страни 429 представљена Патогенеза неуролошких комликација вакцинације у којем су као могуће последице вакцинације између осталих неведени – Аутизам, Драветов синдром, Џилијен – Баров синдром….?

– Постоје ли у стручном тиму за здравље нације који одлучује о изменама закона, независни научници иза којих стоје озбиљни научни радови на тему безбедности, ефикасности и неопходности вакцинацијие?

– Ко плаћа одштету деци оштећеној вакцинама и да ли постоје конкретни и јасни критеријуми за то?

 – Којом методолигијом и инструментима “лабораторија” Агенције за лекове и медицинска средства спроводи контролу и испитује садржај увезених вакцина?

– Како је могуће да СЗО има различите критеријуме узрока смрти од петовалентне вакцине за земље „у развоју“ у које се убраја и Србија? Да ли то значи да животи наше деце мање вреде од живота деце у западним земљама?

– Да ли је клинички испитана Пентаксим вакцина? Какви су резулатати дугорочних упоредних студија о овој вакцини међу вакцинисаном и невакцинисаном популацијом? Да ли је безбедно за бебу да прими 5 вируса одједном? Који су ађуванси у вакцини?

– Да ли ће се убудуће уз обавезне вакцине родитељима давати декларација произвођача о саставу и листа нуспојава?

 – На ком ће се нивоу одлучивати о изузећу због контраиндикација?

 – На који начин су невакцинисани (“незаштићени”) опасност за вакцинисане (“заштићене”) грађане и која је сврха обавезне вакцинације, ако она није стопостотна заштита?

– По ком основу се утврђује да је дете у тренутку вакцинисања потпуно здраво и спремно да прими вакцину?

– Зашто је главни аргумент обавезне вакцинације “мит о колективном имунитету” када смо сведоци ширења заразних болести управо у срединама где је заступљеност вакцинисане популације преко 95%, у неким случајевима чак и 100%?

Ово је само део питања која родитељи постављају, а на које представници скупштинског Одбора за здравство никада не дају одговоре већ  учестало прете изменама закона и санкцијама за непослушне.

Све и да је бесплатно, ништа што није стопостотно безбедно за здравље деце и читаве нације не сме да буде обавезујуће и за шта држава, институције и поједници у том ланцу не преузимају потпуну одговорност. У супротном, најозбиљније су угрожена наша људска права, а самим тим и верска, грађанска и политичка.

Закон који скупштински одбор предлаже уводи директно у диктатуру и обесправљује, нас, видно осиромашене грађане који имамо само један циљ – очување здравља властите деце и посредно читаве нације.

Сва ова питања и захтеве упутићемо јавно са мирног протесног скупа у недељу, 5. априла, на тргу Николе Пашића, тачно у подне. Очекујемо да нам се придруже сви грађани који подржавају слободу избора и необавезну вакцинацију.

Председница удружења,
Драгана Баша

Како одбити било коју дечију вакцину (коментар читаоца „Лазара“- адреса позната редакцији):

Лазар

Submitted on 2015/03/29 at 22:49

Представљамо вам чланове закона и Устава Србије на које се можете позвати приликом одбијања обавезне дечије вакцине. Затим примере образаца писменог захтева који су опробано успешни у одбијању вакцина.

1. Устав Републике Србије, усвојен 2006. године
*** важи на данашњи дан ***

ДРУГИ ДЕО
ЉУДСКА И МАЊИНСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ

Неповредивост физичког и психичког интегритета

Члан 25.

Физички и психички интегритет је неповредив.
Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка.

2. Закон о правима пацијената – („Службени гласник РС“ број 45/13)

Право на обавештење

Члан 11.

(1) Пацијент има право да од надлежног здравственог радника благовремено добије обавештење, које му је потребно како би донео одлуку да пристане или не пристане на предложену медицинску меру.
(2) Обавештење из става 1. овог члана обухвата:
1) дијагнозу и прогнозу болести;
2) кратак опис, циљ и корист од предложене медицинске мере, време трајања и могуће последице предузимања, односно непредузимања предложене медицинске мере;
3) врсту и вероватноћу могућих ризика, болне и друге споредне или трајне последице;
4) алтернативне методе лечења;
5) могуће промене пацијентовог стања после предузимања предложене медицинске мере, као и могуће нужне промене у начину живота пацијената;
6) дејство лекова и могуће споредне последице тог дејства.
(3) Обавештење из ст. 1. и 2. овог члана надлежни здравствени радник дужан је дати пацијенту и без тражења.
(4) Обавештење даје надлежни здравствени радник усмено и на начин који је разумљив пацијенту, водећи рачуна о његовој старости, образовању и емоционалном стању. Ако надлежни здравствени радник процени да пацијент, из било ког разлога, не разуме дато
обавештење, обавештење се може дати члану пацијентове уже породице.
(5) Ако пацијент не познаје језик који је у службеној употреби на територији здравствене установе, мора му се обезбедити преводилац, а ако је пацијент глувонем, мора му се обезбедити тумач, у складу са законом.
(6) Пацијент се може одрећи права на обавештење, осим обавештења о томе да је предложена медицинска мера потребна и да није без знатног ризика, односно да је ризично њено непредузимање.
(7) Надлежни здравствени радник може, изузетно, прећутати дијагнозу, ток предложене медицинске мере и њене ризике, или обавештење о томе умањити, ако постоји озбиљна
опасност да ће обавештењем знатно нашкодити здрављу пацијента. У том случају обавештење се мора дати члану уже породице пацијента.
(8) У поступку остваривања здравствене заштите, дете које је способно за расуђивање, без обзира на године живота, има право на поверљиво саветовање и без пристанка родитеља, када је то у најбољем интересу детета.
(9) Пацијент, односно законски заступник има право на обавештење и увид у трошкове лечења пацијента.
(10) Надлежни здравствени радник у медицинску документацију уноси податак да је пацијенту, члану уже породице, односно законском заступнику, дао обавештење о подацима из ст. 1. и 2. овог члана

Право на слободан избор

Члан 12.

Пацијент има право на слободан избор доктора медицине, односно доктора стоматологије, здравствене установе, као и слободан избор предложених медицинских мера, у складу са законом којим се уређује област здравствене заштите и законом којим се уређује област
здравственог осигурања.

Члан 17.

(1) Пацијент, који је способан за расуђивање, има право да предложену медицинску меру одбије, чак и у случају када се њоме спасава или одржава његов живот.
(2) Надлежни здравствени радник дужан је да пацијенту укаже на последице његове одлуке о одбијању предложене медицинске мере, и да о томе од пацијента затражи писмену изјаву која се мора чувати у медицинској документацији, а ако пацијент одбије давање писмене изјаве, о томе ће сачинити службену белешку.
(3) У медицинску документацију надлежни здравствени радник уписује податак о пристанку пацијента, односно његовог законског заступника на предложену медицинску меру, као и о одбијању те мере.

Међународна Класификација Болести – Женева ( Швајцарска ).
Светска Здравствена Организација

– РЕВИЗИЈА 10, КЊИГА 1, ЧЛАН Z 28 – ТАЧКЕ 0 И 1 –

Вакцинација се може одбити не само ради здравствених разлога, већ и зарад личног или верског убеђења.

Ова књига објављена је од стране СЗО, а Република Србија је члан СЗО – а, и прихватила је обавезе које произилазе из тог чланства.

* * *

– Вакцинацијски образац који се подноси педијатру за одбијање вакцина. Образац се мора оверити у суду или општини, и тек тада постаје валидан судски документ. -Vakcinacijski Obrazac podnet pedijatru

– Како и на који начин можете одбити вакцине на основу религије којој припадате?- Верски разлози ОДБИЈАЊА ВАКЦИНА

– За сваку препоручену вакцину коју вам лекар преписује, а ви не желите да то ваше дете добије, поднесите овај формулар који се такође мора оверити у суду или општини како би постао валидан судски документ. – ФОРМУЛАР ЗА ОДБИЈАЊЕ ПРЕПОРУЧЕНИХ ВАКЦИНА

* * *

– Како и на који начин се можете обратити суду за људска права у Стразбуру ?

Драги пријатељи, поделио бих нешто са Вама.

И нама је стигло НАРЕЂЕЊЕ да дете вакцинишемо од стране санитарне инспекције. На то смо супруга и ја одговорили са правном жалбом у којој наводимо тачке из закона из ЕУ, тачке из Устава републике Србије, позиамо се на закон о здравственој заштити и закону о верском определењу. На ту жалбу смо чекали веома дуго. На крају је наша жалба дошла до госпође Славице Ђукуч-Дејановић која је лично оспорила закон и устав и на тај начин га повредила јер га како у одговору наводи – не прихвата и сматра неоснованим. На то нисмо ништа одговарали већ смо цео случај предали на суд у за људска права у Француској, директно смо им послали писмо са прилозима и суд нам је одговорио да прихвата случај и послао нам документацију којом суду дајемо пуномоћ за суђење и да приложимо све материјале које су потребни за ово. Цео поступак нас је коштао ~700дин (350дин за прво и 350дин за друго писмо). Сада суд све решава а ми чекамо одговор. Чак смо тражили и одштету за нарушавање нашег здравља усред стреса који нам је узроковала влада, односно министарка. Одштета да буде у висини коју сам суд одлучи. поступак још траје.

Свако ко жели да себе и своје дете заштити нека се обрати овоме суду. Слободно пишите на Српском језику, тако ћете и одговор добити. Битно је да прво у Србији предузмете све законске мере и када оне не уроде плодом онда можете контактирати суд. Битно је веома да НЕ РАДИТЕ НИШТА СА ПОСРЕДНИЦИМА ИЗ СРБИЈЕ јер из поузданих извора сам сазнао о корумпираности и манипулацији информацијама.

European Court of Human Rights
Council of Europe
F-67075 Strasbourg cedex, France
Tel : +33 (0)3 88 41 20 18
Fax : +33 (0)3 88 41 27 30
http://www.echr.coe.int/Pages/home.aspx?p=home

– Како и на који начин ћете уложити жалбу против санитарне инспекције ?

Драги пријатељи, бићу слободан и поставићу део жалбе коју смо супруга и ја уручили санитарној испекцији када су нам послали наређенје о вакцинацији.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗАКОНА
Правилник о имунизацији и начину заштите лековима
У члан 1 се наводи следећа реченица: „За имунизацију и заштиту лековима против одређених заразних болести употребљавају се имунобиолошки препарати (вакцине и специфични имуноглобилини) и лекови за које је издата дозвола за стављање у промет од стране Агенције за лекове и медицинска средства Србије (у даљем тексту: Агенција)“.
-Ово је прво што нас доводи на размишљање: -Зар агенција није предузеће које се бави заступништвом других компанија и за њих спроводи услуге статистике, маркетинга и продаје?
Којим случајем само и економски образовани и позната нам је ова реч веома. Због тога видим да је цела прича о вакцинама добар начин за профитирање медицинских установа; јер шта ће здрав човек код лекара – зар не? А други разлог вакцинације је „легално“ тестирање разних препарата и на крају глобална контрола становништва путем скраћивања животног века људи. Зашто се ни један произвођач вакцина овде не помиње и зашто нема лични потпис и печат компаније да је вакцина безбедна и да ће наше дете или нечије дете бити здраво и да се ни један од симптома контра-индикације неће догодити? Треба ми квалитетан и интелектуални одговор на ово питање.
У члановима 2, 3, 4 помињу се вакцине у којима се нелазе „мртви“ и живи узрочници заразних болести. У неким деловима се наводе „ослабљени“ узрочници заразних болести. На то бих поставио питање: -Колико ослабљени?
-На ово питање ћу одмах дати своје мишљење и чињеницу да је број тих ћелија од узрочника разних заразних болести добијен неком глобалном статистиком и глобалним експериментом који је вршен преко Агенција током десетина година давања вакцина деци.

НЕ ЗНАМО да ли наше дете има довољно јак имуни систем и организам да поднесе ове вакцине и да све прође безазлено. Пошто се те вакцине дају на овај начин без предходно имунолошке провере детета и отпорности на ову вакцину, овај поступак се може сматрати ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИМ. То поставља питање: -Ко гарантује да ће наше дете остати здраво после тих вакцина?
У члан 5 наводи се следећа реченица: „Активна имунизација спроводи се све док се не имунизују сва лица за која је прописана имунизација, осим лица код којих су утврђене трајне контраиндикације“.
-Ова занимљива реченица нас доводи до следећег закључка: -У колико се после вакцинације утврди да дете има трајне контраиндикације, вакцинација престаје. Што опет значи: -Дете је било потпуно здраво, добило је „обавезну имунолошку“ вакцину и догодила се контраиндикација која је оставла трајне последице на дете. Тада смо престали да дајемо вакцине чисто да преживи, ако преживи.
-Да ли је ово хумано? Ко може гарантовати мом или нечијем детету да неће имати контраиндикацију и чиме може надокнадити живот једног детета ако до контраиндикације дође?
Чланови закона од број 6 до број 9 говоре о контраиндикацијама. Занимљива је овде следећа реченица из члан 6: „Епидемија једне заразне болести може бити привремена контраиндикација за спровођење имунизације против других заразних болести…“. Веома интелектуално осмишљена реченица где неко покушава да оправда контраиндикације настале имунизацијом тако што објашњава да је контраиндикација на имунизацију у ствари епидемија неке друге заразне болести (не наводи се које). Због чега се не наводе те неке „непознате“ епидемије које изазивају контраиндикацију имунизације? Зар имунизација не значи на српски преведено: „спречавање настанка болести“, односно „јачање отпорности организма (имуног система) на неку заразну болест“?
-Ако јачамо наш организам да буде имун на неку заразну болест не бих смели имати контраиндикације. Због чега се јављају толико агресивне и готово често смртоносне контраиндикације које су јасно наведене у осталим члановима овог закона? Неке од контраиндикација су наведене у члан 7 и члан 58.
Истраживајући, открили смо да је Robert F. Kennedy Jr. истраживао појаву аутизма код деце и вакцинације, користио је разна научна истраживања, и верује да је узрок аутизму једињење Thiomersal којег има у свакој вакцини. Он каже: „Thiomersal је средство за заштиту које је стављано у вакцине 1930-их година, скоро одмах након што је почела његова употреба, случајеви аутизма су почели да се појављују. Пре тога се није знало за аутизам, био је непознат науци. Онда је 1989-те године број вакцина повећан од стране CDC-a и још неких владиних агенција…“
-Затим: „Оно што се десило је то је да је 1988-ме једно од 2500 америчке деце имало аутизам. Данас, једно од 166 деце има аутизам, а уз то једно од шесторо деце има друге врсте поремећаја учења, друге врсте неуролошких поремећаја, поремећај говора, ADD, хиперактивност за коју је наука показала да има везе са аутизмом, десило се да је после 1989-те године број вакцина повећан. Од 10 вакцина које је примала наша генерација, дошли смо до 24 вакцине које примају ова деца, и све имају “Thiomersal”, живу. А нико се није потрудио да направи анализу тога, какав је укупан утицај све те живе на децу. Испоставило се да нашој деци убризгавамо 400 пута већу количину живе од оне коју “FTA” или “APA” сматрају безбедном! Иронија је та да дете на дан рођења прима вакцину против Хепатитиса Б. По препорукама “APA” оно би морало да буде тешко 123,5 кг. да би безбедно апсорбовало ту вакцину!“
По неким студијама, баш у Америци, показало се да неке бебице после вакцинације изненада умру, што се назива “синдром изненадне смрти дојенчади”. Половина од тих случајева узроковано је вакцином. По једној од тих студија показало се да се највише тих изненадних смрти дојенчади у САД дешава у њиховој старосној доби од 2 до 4 месеца, у периоду када им се дају прве две рутинске вакцинације. На годишњем нивоу од синдрома изненадне смрти после вакцинације у САД умре 2500 – 5000 дојенчади.
-Када погледамо једну научну студију као што је ова зар наша забринутост као савесних родитеља није на месту? Зар ми као свесни родитељи неби требали заштитити своју децу? Како можемо знати да наше тренутно здраво дете неће бити оно шесто детете које ће имати доживотну нуспојаву са којом ће живети до краја свог живота? Ко је овде савесан? Ми који покушавамо спасити своје дете или…?

Да ли треба помињати где је пре само пар година помрло на хиљаде деце у нашој околини од вакцина? Од увођења ГАВИ пројекта вакцинације здравих новорођених беба против хепатитиса Б, број умрлих беба старих до 12 месеци износи 2249 у десет година. Од тог броја 1768 отпада на Федерацију БиХ, а 481 на Републику Српску и Дистрикт Брчко. Само 2002. године у Федерацији БиХ је умрло 245 живорођених беба, 2003. године умрле су 202 бебе, 2004. године умрло је 190 вакцинисаних беба, а и у годинама које су следиле умрло је подједнако много беба.
На жалост, у Србији је веома „леп“ број где је на свако 5-то дете пронађена нека контраиндикација а на свако 15-то дете нека трајна последица. Сада када све ово резимирамо добијемо савршен разлог за бригу и природну одговорност да заштитимо као савесни родитељи своје дете од опасних последица ових вакцина.
Пошто један део садржаја ових вакцина није тајна, навешћу саставна хемијска једињења и животињска органска једињења која ове вакцине садрже а које су веома опасне и готово неке мање а већином штетне за сваког човека а камоли за мало дете од пар месеци: алуминијев хидроксид, алуминијев фосфат, ампхотерицин Б; животињска ткива: свињска крв, коњска крв, овчија крв, зечији мозак, псећи и мајмунски бубрег, пилећи ембрион, кокошије јаје, јаје од патке, телећи и говеђи серум, хидролизат казеина из свињског панкреаса, формалдехид, формалин, желатин, глицерол, диплоидне људске ћелије (из абортираног људског ткива), хидролизирани желатин; полисорбат 20 и 80, МРЦ5 протеини, сорбитол, бубрежне ћелије мајмуна (веро станице), мајмунски вирус (Симиан Вирус 40 – SV 40); и тако даље.
Наше дете је потпуно здраво и желимо да тако остане! Због тога и наведених разлога горе се позивамо на следеће тачке закона из закона: „Закон о здравственој заштити“ и „Устав Републике Србије“.
ПОЗИВ НА ЗАКОН И ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
По члан 29 из закона о здравственој заштити се позивамо на право на слободан избор различитих медицинских процедура и због горе наведених разлога као савесни родитељи ОДБИЈАМО прихватити вакцинацију нашег детета ради очувања његовог здравственог стања и ради спасавања његовог живота и спречавања трајних последица услед контраиндикација насталих овим вакцинацијама. Такође из члан 28 овог закона имамо право на алтернативно решење али само у случају да је оно потребно у случају неке преке потребе, али и на остале тачке овог закона.
Такође се позивам на члан 31, 32, 35 и 38 јер не постоји званично објављена епидемија од заразних болести и нашем детету није званично дијагностикована ни једна заразна болест јер вакцинација се заснива НА ПРЕДПОСТАВЦИ о будућој болести и аутоматски спада у медицинске огледе или ЕКСПЕРИМЕНТЕ а не у медицинско лечење. Због тога ми као савесни родитељи НЕ ЖЕЛИМО да подвргавамо своје дете медицинским експериментима.
-Због тога се позивнамо и на Устав Републике Србије, Члан 25: „Физички и психички интегритет је непоредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободног пристанка.“
На основу Закона о Правима Пацијената, члан 11, право на обавештење, у којем стоји да: Пацијент има право да од надлежног здравственог радника благовремено добије обавештење које му је потребно како би донео одлуку да пристане или не пристане на предложену меру. По члан 17: Пацијент који је способан за расуђивање, има право да предложену медицинску меру одбије, чак и у случају када се њоме спасава или одржава његов живот.
Позивамо се такође на Међународну класификацију болести и повезаних здравствених проблема ревизија 10, књига 1, члан Z 28, где у тачкама 0 и 1 стоји да се вакцинација може одбити не само ради здравствених разлога већ и зарад личног и/или верског убеђења. Ова књига објављена је од стране Светске Здравствене организације (SZO), а Република Србија је члан SZO-а и прихватила је обавезе које произилазе из тог чланства.
Због тога се позивамо као САВЕСНИ РОДИТЕЉИ и ОДБИЈАМО примити вакцине из горе свих наведених разлога и без 100%-тне гаранције и одговорности надлежних лекара или појединаца из лекарске комисије да ће наше дете преживети вакцинацију без и једне наведене контраиндикације и без и једне познате и непознате последице на његов даљи живот и развој.
Такође као Православни верници (Хришћани) ОДБИЈАМО да наше дете излажемо органским једињењима који се налазе у већини ових вакцина међу које спадају делови људских органа био то фетус или неки други орган из одређених животиња које по старим традиционалним учењима и обичајима не конзумирамо ни у нормалној исхрани. Такође верујемо и у Духа Светога који од Оца исходи и који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави и који је доказао како нама тако и кроз векове да једино Бог може дати живот и тај живот потпуно исцелити уз молитву и пост. Тако је и наше дете дошло на свет и Бог га је дао здравог. Зато И због верских уверења и знања о истини ОДБИЈАМО да прихватимо вакцину и позивамо се на закон SZO-а да се вакцинација може одбити не само ради здравствених разлога већ и зарад личног и/или верског убеђења.
извор:

ФБ група „Вакцинација народа“ 

Фејсбук репортер