fbpx

Највећи пад индустрије у Србији још од глобалне кризе

5
(1)

Ако се индустријска производња и одржала у марту упркос увођењу ванредног стања половином месеца, у априлу је доживела потоп.
Индустрија је у априлу смањена за 16,6 одсто у односу на исти месец прошле године.

У априлу 2009. године када је био врхунац светске финансијске кризе у Србији је пад индустријске производње био 21,1 одсто. Индустријски пад у септембру 2014. године након поплава износио је 16 одсто.

У априлу, прерађивачка индустрија је мања за чак петину, а снабдевање електричном енергијом, гасом и паром је смањено за 10 одсто, док је једино рударство задржало производњу на прошлогодишњем нивоу.

Април је месец који је у потпуности протекао у ванрендом стању и добрим делом са полицијским часом и када би требало да је економски ударац био највећи.

Од 24 области прерађивачке индустрије, чак 23 су имале смањену производњу у априлу у односу на март, док је једино фармација наставила са растом као највећи добитник Kовид 19 кризе.

Укупан пад индустријске производње у априлу у односу на претходни месец износио је 22,5 одсто, а када се искључе сезонски ефекти око 17 одсто.

Стручњаци су сложни око оцене да је оштар пад очекиван, а да је сада најважније питање за колико се можемо вратити на неке „нормалне“ нивое производње.

Неке индустријске области су скоро па стале у априлу.

То се пре свега односи на област производње моторних возила која је у априлу била за 85 одсто мања него у истом месецу прошле године.

Према речима Ивана Николића, уредника Макроекономских анализа и трендова, то показује да једини разлог зашто није била нула је то што су неки произвођачи аутокомпоненти радили током априла.

Једина фабрика аутомобила у Србији Фијат Kрајслер Аутомобили (ФЦА) није радила, а лоше вести су да ће бити још нерадних дана за ову фабрику.

Саша Ђоговић из Института за истраживање тржишта каже да је за скоро па угашену производњу у овом сектору крив пад глобалне тражње за аутомобилима због кризе, али и застарео модел аутомобила који је и без овога кубурио с продајом.

„Скоро све гране су биле у паду у априлу. Прехрамбена индустрија је забележила очекивани пад јер су људи у другој половини марта правили залихе, а уз то су у априлу још појачане рестрикције кретања. На ово указује и пад малопродаје хране, пића и дувана у априлу након скоковитог раста у марту“, објашњава он.

Упркос априлском паду производње за чак 62 одсто у односу на претходни месец, производња деривата нафте је у априлу месецу на годишњем нивоу забележила раст од чак 87 одсто.

Разлог за овако чудне статистичке податке је то што је у марту и априлу прошле године рађен ремонт у Рафинерији Панчево када је производња фактички заустављена.

Отуд, не тако велика производња горива у априлу је ипак допринела значајно да индустријски пад не буде још већи.

Иван Николић каже да је ефекат прошлогодишњих ремонта пренет на април и у хемијској индустрији која је у априлу ове године имала за 21,6 одсто већу производњу него у истом месецу претходне године.

Прошле године у ово доба погони Петрохемије били су ремонтовани.

Један од добитника кризе је, поред фармације, и дуванска индустрија.

У марту су дуванџије радиле пуном паром, а иако су априлу мало смањили производњу она је и даље била за 15,8 одсто виша него у истом месецу прошле године.

Укупно за прва четири месеца ове у односу на период јануар-април 2019. године дуванска индустрија је забележила раст од чак 19,5 одсто.

„У марту су људи били анксиозни због кризе, а правиле су се и залихе“, оцењује Ђоговић.

Поред произвођача аутомобила губитници априлске кризе су производња коже која је била на свега 28 одсто производње из априла прошле године.

Текстил је тек мало боље прошао са падом од 62 одсто. Више него преполовљену производњу имали су и производња дрвета, намештаја, гуме и пластике и рачунара и електронске опреме.

„Ово је очекивано, а с обзиром на полицијски час и да људи нису могли да иду на посао, још је и добро. Међутим, овако оштар пад уноси стрепњу да ће бити потребно нешто дужи период за повратак на неки средњерочни просек. Биће велики изазов јер је свуда око нас тако лоше. У земљама које су наши највећи трговински партнери, Немачкој и Италији у анкетама предузетници не наговештавају брз и оптимистичан опоравак. У мају први сигнали сугеришу раст, али питање је каква ће бити динамика и да ли ће тај раст потрајати у следећа три месеца“, опрезан је Николић додајући да је велики ризик спољна тражња.

Након оваквог априла што се тиче индустрије која чини око петине БДП-а, а сасвим сигурно и тешко погођеног сектора услуга који чини нешто више од половине БДП-а поставља се питање како ће изгледати бруто домаћи производ у другом тромесечју.

Неке процене државних званичника су чак гађале да неће ни бити пада. Ђоговић сматра да ће и индустрија и цела економија у другом тромесечју сасвим сигурно бити са негативним предзнаком.

„Једино што може да ублажи пад су грађевински радови. Туризам и саобраћај су имали дебакл, а видимо и смањење малопродаје. Такође велики је пад увоза и извоза. Где год да загребете у априлу је дубоко негативно“, напомиње Ђоговић.

У априлу је међугодишњи пад извоза износио 28,9 одсто, а пад увоза 28,1 одсто. Ипак и у овим минусима има нешто позитивно, а то је за 145 милиона евра мањи робни дефицит него у априлу прошле године.

Завод за статистику објавио је јуче и оцену бруто домаћег производа у првом кварталу ове године по којој је економска активност у прва три месеца порасла за пет одсто.

Највећи међугодишњи раст забележило је грађевинарство – 19,6 одсто, док су информисање и комуникације и државна управа остварили раст од 11,8 одсто.

Индустрија и рударство су порасли за 4,5 одсто.

Kада се погледа како је употребљен овај БДП занимљиво је да је државна потрошња имала раст од чак 12 одсто у односу на прво тромесечје 2019. године. Поређења ради, у истом тромесечју прошле године овај раст је износио свега 2,4 одсто.

Значајан допринос су дале и инвестиције у основна средства са растом од 10,7 одсто, што је више него у првој половини прошле године, али много мање него у другом делу 2019. Лична потрошња забележила је доста скромнији раст, од свега 3,2 одсто. На крају значајно већи раст увоза (8,3 одсто) од извоза (3,1 одсто) негативно је утицао на БДП.

Иван Николић објашњава да се раст државне потрошње односи на куповину роба и услуга која је повећана у првом тромесечју чак 31 одсто реално у односу на исти период прошле године. Ово се добрим делом објашњава набавкама медицинске опреме у марту.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Полицију, службе безбедности и војску очистити од КРИМИНАЛАЦА и ПСИХОПАТА!

5 (11) Прва ствар коју ће нека будућа власт морати да одради као један од …

Стране агенције о протестима у Београду

4.7 (6) Светске агенције пренеле су касно синоћ да су се демонстранти и присталице опозиције …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *