fbpx

Највише једемо хлеб и поврће

0
(0)

На југу земље се и до 60 одсто буџета троши на храну * У просеку сваки становник Србије поједе 44 килограма меса годишње, становник ЕУ 65,5 килограма
Становник Србије је током прошле године на трпези најчешће имао свеже поврће, потом хлеб, воће, млеко, па тек онда месо, показују званични статистички подаци.

У просеку је сваки грађанин у 2016. појео 122,8 килограма свежег поврћа, 106,3 килограма хлеба и пецива, 99,8 килограма воћа, 73 килограм млека и млечних производа и 60,5 килограма меса и месних прерађевина.

Према анализи коју је урадио аграрни аналитичар Војислав Станковић, а коју је недавно објавио Воице, потрошња већине прехрамбених производа у Србији током 2016. је у паду уколико се пореди са просеком од 2008. до 2014. Анализа коју је Станковић урадио показује да сваки члан домаћинства у Србији месечно за храну и пиће троши тек 59 евра, односно мање од два евра дневно, те да упркос томе што на храну трошимо највећи део свог буџета (готово 35 одсто) гледајући по квалитету далеко смо испод просека земаља Европске уније, који троше 19,4 одсто кућног буџета на храну. И док Румуни издвајају половину свог буџета на храну, најбољи просек имају Луксембуржани који на то дају свега 11 одсто.

Председница Центра потрошача Србије Вера Вида каже за Данас да се положај потрошача у Србији уопште није поправио последњих година иако то некада по подацима делује.

– Према анкетама и истраживањима које смо радили постоје делови Србије, на пример југ земље, где се месечно издваја и до 50 и 60 одсто буџета на храну. У просеку издвајања од 30 до 40 одсто су велика јер у Европи је то много мање. То само потврђује колико смо сиромашни – каже Вера Вида.

То што се код нас највише једе поврће и хлеб је такође добар показатељ колико лоше стојимо.

– Поврће је најјефтиније и за то се увек нађе новца, кромпир кошта 50 динара, затим и хлеб. Какав нам је стандард говори и то што је држава уредбом морала да регулише цену хлеба „сава“ – истиче наша саговорница.

У Европи се просечно прошле године јело 20 килограма меса више, у ЕУ 65,5 килограма, у Србији 44 килограма по становнику, од тога највише живинског 17,3, и свињског 14,8 килограма. У Европи се појело дупло више свињског меса и готово три пута више јунећег и телећег у односу на просек код нас. Велика разлика у просеку је између нас и ЕУ и у конзумирању млека, док је у Србији просек 44 литра у Европи је дупло већи – 90 литара.

Срби су прошле године трошили у просеку 116 килограма шећера и 12 литара уља по становнику, што је донекле у границама оног што се трошило у ЕУ. Европљани су просечно трошили 16 литара уља у 2016. с тим да је тај просек у Аустрији на нивоу нашег од 12 литара, док је у Грчкој чак 48 литара по становнику. Највише шећера трошили су Италијани (42 килограма), а најмање Мађари (28 килограма).
Французи су највећи потрошачи карфиола, меса, али и поморанџи којих су у 2016. појели 128 килограма по становнику, док Грци убедљиво највише троше пшенице (190 килограма) и кромпира (94 килограма).

За храну месечно 60 евра
У Србији се за храну месечно издваја 7.246 динара, што се своди на то да дневно сваки грађанин има 240 динара за храну, истиче Војислав Станковић. Просечна потрошачка корпа у Србији почетком ове године износила је нешто мало више од 60.000 динара.

Данас.рс

 

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Поскупљују струја, инфостан, таксе и храна!

5 (4) Пре неколико дана негативно је дочекана вест да ће поскупети таксе за издавање …

Највећи лобисти су произвођачи хране, лекова и пестицида

5 (1) Безбедност хране на тржишту биће један од мојих главних задатака и напора у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *