Влага угрожава стабилност храма Светог Ђорђа на Опленцу и потребна је озбиљна реконструкција крова и темеља овог значајног објекта у чијим криптама почива шест српских владара. Нејасна је, међутим, и судбина других објеката и око 140 хектара земљишта које је краљ Петар тестаментом оставио народу.
Како решити одржавање значајног комплекса и важних културно-историјских споменика на Опленцу, засад је, како тврде у Тополи, непознаница. Реч је о задужбини коју је краљ Петар Први Карађорђевић оставио народу и потомцима “који у њој могу да уживају, али не и да је отуђе”.
Имовину Задужбине, међутим, после Другог светског рата одузела је држава. Стање је и сада (не)решено. Наиме, Задужбина је покренула поступак за враћање имовине још 1993, али је након вишегодишњег судског поступка изгубила спор. Поступак је тенутно пред судом у Стразбуру.
– Кров на Цркви Светог Ђорђа прокишњава, влага улази у темеље и прети да оштети и стабилност храма. Само за подстављање скеле, да би се започела поправка крова, потребно је око 5.000 евра. Задужбина није у стању да на адекватан начин сама брине о одржавању – каже Драган Јовановић, председник Скупштине општине Топола и члан Управног одбора Задужбине.
Од целокупне имовине, тренутно је у власништву Задужбине још и кућа краља Петра и 93 ара земљишта.
Зато, сматрају у Тополи, засад не постоји дугорочан и сигуран начин одржавања десетак репрезентативних објеката, међу којима су и краљева и краљичина вила и други објекти, као и око 140 хектара земљишта. Задужбина то није у стању, јер јој је готово целокупна имовина одузета. Делимичне приходе има од продаје улазница за своје објекте и дотација општине Топола.
– Опленац многи зову српским Версајем. Комплекс на Опленцу у неку руку то и јесте. Ту су значајни објекти, међу њима Црква Светог Ђорђа, где почива шест српских владара, велики парк у којем су столетна стабла које је и својом руком садио краљ Петар, затим музеј, виногради, више десетина хектара плодног земљишта – набраја Драган Јовановић.
Он каже да је Влада Србије ове године буџетом предвидела новац за реконструкцију појединих објеката на Опленцу, али због још нерешеног власништва тај новац стоји и не може да се употреби.
– Скупштини Србије смо поднели предлог да се за Опленац усвоји посебан закон, такозвани лекс специјалис, како би се на прави начин бринуло о овим добрима – каже Јовановић.
У Управном одбору задужбине, осим њега су и владика шумадијски Јован, представници владе и Крунског савета.
ДРАГОЦЕНО
ЦРКВА Светог Ђорђа је објекат од изузетног значаја и под заштитом је Завода за заштиту споменика. Упућени кажу да само један квадратни центиметар мозаика у овој цркви кошта између 10 и 12 евра. Уколико би дошло до оштећења, штета би била непроцењива.
НАПЛАТА УЛАЗА
ПОЈЕДИНИ грађани се буне зашто се наплаћује улаз у Цркву Светог Ђорђа. Јовановић каже да је то један од начина да се прикупи новац за одржавање и додаје да је са тим упозната и Епархија шумадијска. Али уверен је да би требало да се наплаћује улаз на Опленац, а не у саму цркву и да буде јефтинији. Цена појединачне улазнице сада за децу је 300, за одрасле 400 динара, а за колективне посете 250 динара.
М. ЛУКОВИЋ, Новости.рс
Posetio sam ovaj spomenik velike vrednosti.
Cak i dok nije reseno imovinsko pitanje, potrebno je uraditi neophodne radove (narocito krov) o trosku drzave.
Jer, ako prodre vlaga u zidove, radovi ce biti deset puta skuplji.
Ovo neprocenjivo blago treba zaštititi i ne sme se nikako dozvoliti da dodje do većih oštećenja. To štp se naplaćuje ulaz je dobro, jer će se tako doći do male investicije koja će se koristiti za održavanje molitvenog Hrama. Građani bi trebalo sami da insistiraju na naplati ulaza, kako bismo sačuvali ovo kulturno blago.Da li treba dozvoliti da imovinsko pravna pitanja dovedu do uništenja ovog vrednog spomenika kulture, svetskih razmera. Pa svuda u svetu se posete spomenicima kulture naplaćuju, upravo iz razloga samoodržavanja.
Čuvajmo svoje nacionalno blago svetskih razmera !