Београд — Куповина у хипермаркетима у региону и Европи је у паду. У Хрватској чак 50 одсто купаца одлази у мању, циљану куповину, избегавајући мегамаркете.
Трговачки ланци се враћају у централне градске зоне, отварају се мањи маркети и спуштају цене да би се лакше поднела економска криза.
И код нас потрошачи притиснути мањим месечним приходима, мењају навике.
Анализе у водећим трговинским ланцима такође показују да и код нас половина потрошача ређе практикује велике куповине и одлазак у мегамаркете и све више се окреће радњама “на углу“.
Грађани неопходне дневне намирнице због „плићих“ новчаника сада набављају у продавницама у комшилуку или „успут“ на некој уобичајеној дневној рути до посла, школе, вртића са циљем да потроше што мање времена и горива.
С таквим променама навика трговци бележе већи број рачуна, али у мањим износима па је данас просечан рачун у некој мањој трговини око 200, а у супермаркету и хипермаркету око 2.000 динара.
“У свету је категорија хипермаркета у паду, али ситуација на домаћем тржишту није у потпуности иста”, каже Оливера Ћирковић, ПР менаџер Универекспорта и наводи да “потрошачи све више обраћају пажњу на повластице које трговински ланац нуди, све више одлазе у планске набавке”.
Ћирковићева додаје да потрошачи све више препознају као свој избор робне марке, које односном цене и квалитета придобијају све више поверење потрошача.
Уз робне марке, у минимаркетима све чешће су акцисјке понуде, када се на снижењу нуди и кафа, саламе, пиво, кромпир, зелена салата…
Новости
