fbpx
Насловна / Србија / Економија / Народу тежак терет пореза

Народу тежак терет пореза

5
(1)

Када се сабере новац који се издваја за порез на доходак, доприносе за пензионо и здравствено осигурање, порез на додату вредност (ПДВ) и акцизе, као и порез на имовину, јасно се види да грађани Србије пет месеци у години раде за државу, а седам преосталих за себе и своју породицу.

То су резултати које је презентовао Михајло Гајић из организације Либек. Према његовој оцени, људи најчешће нису свесни колико држава захвата из њихових џепова, а самим тим не знају да као порески обвезници треба да одлучују где одлазе њихове паре и шта се гради.

Грађани порез плаћају свакодневно. При куповини хране, цигарета, пића, козметике, горива, беле технике и сличних ствари у висину рачуна улази цена производа, али се за сваки од њих плаћа и ПДВ. Много је примера који указују да је новац грађана трошен без њиховог питања. Међу њима су, на пример, куповина две вештачке стене на Кошутњаку у износу од 1,2 милиона евра, као и 14 милиона евра које је Србија дала компанији Ер Србија кроз субвенције.

У трошак грађана спада и новогодишња расвета у престоници која је 2018. коштала 2,9 милиона евра. Нови цех следи за градњу гондоле и јарбола чија је заједничка вредност већа од 15 милиона евра. Вероватно би грађани, да их неко пита, пре били за изградњу школа, вртића, болница или куповину медицинских апарата.

Држава нема свој новац, она располаже само новцем пореских обвезника који је пре тога узела кроз порез. Дакле, све што држава плаћа, од пензија до плата запосленима у јавном сектору, као што су наставници у школама и медицинске сестре у болницама, до изградње нових и реконструкције постојећих улица, све то, заправо, финансирају грађани!

– Сваки дан кад одемо да купимо нешто у продавници, ми плаћамо порез, сваког месеца кад нам легне плата, ми плаћамо велики део пореза – истиче Гајић.

Порези су најзначајнија приходна ставка државног буџета. Конкретно, у 2017. и 2018. години приходи од пореза чинили су 83,9 одсто државног буџета, а структура пореских прихода говори да највише новца долази од ПДВ-а.

Осим грађана, на удару намета су и мала предузећа која су значајна за развој привреде. Утисак је да су ови привредни субјекти и даље у сенци страних инвеститора и крупних домаћих компанија. О малим предузећима се ретко пише, државни званичници ретко долазе да секу врпце поводом отварања неког новог погона, њихове дугове не покривају порески обвезници, а ни банке се не отимају о њих. Ипак, њихов број расте из године у годину.

– Значај малих предузећа је велики, баш као и њихов профит и број људи које запошљавају, што је од виталног значаја за привреду – каже економиста Данило Шуковић.

У Србији тренутно има више од 10.000 малих предузећа која су прошле године остварила зараду од 162 милијарде динара (1,37 милијарди евра). То је, показују резултати Агенције за привредне регистре, бољи резултат од средњих предузећа, а забележен је и благи раст у односу на 2017. годину.

Истовремено, велике компаније које долазе из развијеног света у Србију плаћају ниже порезе него у другим земљама, па цех плаћају грађани.

Јасно је да структура пореских прихода показује да највише новца долази од ПДВ-а и акциза. Дакле евидентно је да највећи број грађана плаћа намете, док се најбогатији провлаче. С друге стране, порез на добит предузећа доприноси са свега девет одсто у укупним пореским приходима. Дакле, највеће компаније које остварују највеће профите не доприносе буџету колико грађани.

Субвенције за велике

Ако сте власник велике компаније и желите да платите што нижи порез, Србија је идеално место за вас! Осим тога, Србија нуди и јефтину радну снагу, а компаније добијају додатне олакшице у виду ослобађања од плаћања пореза на одређен број година, или добијају државне субвенције.

Папрене акцизе

Када је реч о дериватима нафте, усклађени ниво акциза за оловни бензин износи пола евра по литру, а за безоловни 47 центи по литру. Акцизе се плаћају и на ракије од воћа, грожђа, вина и друге воћне ракије са додатком екстракта биља, ракије од житарица, кафу, цигарете, течност за пуњење електронских цигарета.

Џунгла намета

Иако је 2012. укинуто нешто више од 130 парафискалних намета (таксе, накнаде, чланарина…), тај посао не само да није настављен у том правцу него је џунгла намета до данас енормно порасла, подсећа Драгољуб Рајић, консултант у невладиној Мрежи за пословну подршку.

– Требало је наставити у том правцу јер је у том тренутку остало још 230 оних које је требало укинути. Једна Словачка, рецимо, има 70 парафискалних намета у целој привреди, а нама је и после реформе остало 230. А ова нова истраживања из претходне године показала су да је тај број нарастао између 550 и 800, чак ни у тим истраживањима не могу да се сложе колико их укупно има. Кад се томе додају и парафискални намети које плаћају грађани, тај број прелази 1.100 – каже Рајић.

Нада С. Прерадовић – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Одобрен конкурсни новац Гашићевој жени, донатору СНС-а и Радоици Милосављевићу

4.8 (5) Kомисија за контролу државне помоћи одобрила је одлуку Општине Трстеник да додели 2,3 …

Батали те твоје глупе спинове, него шта ћемо да радимо Вучићу са твојим офшор рачунима у УАЕ?

4.2 (10) Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас, поводом тврдњи да је умешан у …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *