Наши основци најмање уче матерњи језик у Европи

0
(0)

Основци у Србији имају најмање часова матерњег језика у Европи, а слична ситуација је и са наставом математике, објавила је Унија синдиката просветних радника Србије у својој најновијој књизи „Ко и како вреднује образовање у Србији”. Према ПИСА информацијама, часови матерњег језика у нашој земљи трају недељно у просеку 145 минута, а у земљама ОЕЦД-а (Организација за економску сарадњу и развој) – 217. Такође, просечан недељни фонд часова математике износи 155 минута у српским школама, а 214 у државама ОЕЦД-а.

Оливера Крупеж, професорка српског језика и књижевности у ОШ „Милица Павловић” из Чачка и председница подружнице Друштва за српски језик и књижевност за моравички округ, каже да у нашим школама млађи основци имају по пет часова српског језика недељно, а старији четири, док ђаци у Француској имају 12 часова, а у Немачкој, Јапану, Шведској по девет часова матерњег језика. У Руској федерацији се кроз девет часова учи руски језик плус књижевност, ђаци у Словенији имају шест часова у првом, а седам у другом и трећем разреду.

– Занимљиво је да је наш наставни план из 1883. године предвиђао фонд часова српског језика примерен данашњим европским стандардима: 10 у првом разреду, осам у другом, шест у трећем и пет у четвртом разреду. Нажалост, приликом реформисања наставних планова и програма, из европских модела није преузето оно што је важан предуслов квалитетне наставе, него су копирани пројекти и активности који имају смисла само у оквиру одређених социјалних и образовних система – указује Оливера Крупеж.

Како појашњава, то значи да је приликом креирања нових наставних планова и програма, уместо да се фонд часова базичних предмета прилагоди европским стандардима, обим програма је знатно проширен у оквиру исте норме часова.

Професор др Александар Липковски, председник Друштва математичара Србије, каже да основци тренутно слушају четири часа математике недељно, док је у средњим школама ситуација различита и зависи од врсте школе и усмерења.

– У доста европских земаља ученици имају недељно четири или пет часова математике, тако да смо ми ту негде, мало испод просека. Некада смо имали пет часова, али је фонд смањен због увођења нових предмета – објашњава др Липковски.

По његовим и речима професора др Бранислава Поповића, Друштво математичара Србије би се свакако залагало за враћање пет часова математике у основним школама, када то не би значило додатно оптерећење ионако преоптерећених ђака.

– Садашњи фонд часова није довољан, то се најбоље види по успеху деце на малој матури. У средњим школама се трудимо да се задрже бар два часа математике недељно, иако је било иницијативе да се то смањи у здравственој струци, али тај предлог није прошао на Националном просветном савету – објашњава др Липковски.

Он каже да се математика у гимназијама природног усмерења у просеку учи 4,5 часова недељно, а у друштвеним 3,5. У средњим стручним школама је негде два часа недељно две године, а негде три часа све четири године.

Коментаришући податак да је просечан недељни фонд часова математике у српским школама 155 минута, а 214 у државама ОЕЦД-а, саговорници кажу да је заправо оптерећење наших ученика 180 минута, али да је ова рачуница изведена овако вероватно зато што наша школска година траје нешто краће.

Иако када се упоредимо са светом, подаци показују да наши ђаци немају довољно часова из базичних предмета, велики проблем у нашим школама јесте то што су ученици већ преоптерећени, како истиче и професор Липковски.

У протеклом периоду, у Националном просветном савету, телу које „аминује” наставне планове и програме, било је неколико иницијатива за смањењем броја часова појединих (не базичних) предмета, али се свака расправа завршавала тако што су представници друштава остајали чврсто ушанчени у ставу да је баш њихов предмет најважнији.

Професорка др Десанка Радуновић, председница НПС-а, више пута је на седницама истицала да је неопходно направити најрационалнији фонд часова, без обзира на то чија су радна места угрожена, јер у овом телу сва друштва имају своје заступнике осим деце.

– Уместо што свако гледа свој предмет, треба да се гледа колико су нам оптерећени ђаци, а оптерећенији су него студенти или запослени са пуним радним временом – став је професорке Радуновић.

 
Сандра Гуцијан
Политика
Фото Д. Јевремовић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

„Шарчевић затворио своју школу, а друге кажњава што то чине“

5 (4) Вучићев министар просвете, Младен Шарчевић је још једном показао сву бахатост и лицемерје …

Мештани Јарменоваца сами обновили школу

5 (1) Школа у Јарменовцима, малом месту у Шумадији, саграђена је још давне 1909. године. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *