Број деце која одрастају испод границе сиромаштва скоро је достигао 200.000. У најгорој ситуацији млађи од 13 година, из села централне Србије. Хиљаде деце храни се у народним кухињама
НАЈСИРОМАШНИЈА деца млађа су од 13 година, живе у централној Србији, у породици са пет или више чланова, у сеоском подручју, а њихови родитељи углавном немају завршену основну школу. Овако изгледа профил гладне деце направљен према подацима Владиног тима за смањење сиромаштва.
Она су жељна млека, меса, сокова, воћа, сладоледа и слаткиша – свега онога што је за већину њихових вршњака свакодневица. Немају играчке, ни књиге за школу, не излазе нигде, носе стару и изношену одећу, немају за ужину. Процене кажу да их има близу 200.000.
Према последњем попису, у Србији одраста 1.427.272 деце до 18 година (односно 1,02 милиона до 14). То значи да је свако седмо-осмо дете гладно. Да ствари иду нагоре показује податак да је пре три године жељно хране било свако десето.
Најгладнији користе услуге народних кухиња. Према речима Весне Миленовић, генералног секретара Црвеног крста Србије, у народним кухињама у 73 средине, ван Београда, храни се 10.795 малолетника. У појединим градовима, посебно јужније од Ниша, чак половина корисника су деца. Већини је то једини оброк у току дана.
СИРОМАШНИ НА МЕТИ ЗЛОСТАВЉАЧА Две трећине деце старе између две и 14 година искусило је неку врсту психолошке агресије или физичког насиља.
Једно од петоро жртва је и сексуалног насиља, показују подаци Инцест траума центра. У 80 одсто случајева децу злоставља неко од чланова породице.
У главном граду, на 51 пункту, по речима градског секретара за социјалну заштиту Ненада Матића, има још максимално 2.000 деце:
– У Београду се укупан број корисника ових кухиња из године у годину повећава, и сада је достигао 12.000 – 12.500. То је највише у последње три године.
Дечји додатак прима 386.485 малишана, међутим, према проценама Мреже организација за децу Србије (МОДС), ово право остварује тек троје од петоро деце којима је новац насушно потребан.
– Центри за социјални рад широм земље имали су прошле године укупно 150.016 деце корисника социјалне заштите – каже Лидија Козарчанин из Републичког завода за социјалну заштиту. – Од тога, 54.554 малишана искористило је право на неки вид новчане помоћи.
Највише их је примило новчану помоћ (25.876), затим једнократну помоћ коју дају локалне заједнице (13.208), увећану помоћ (8.729) и временски ограничену помоћ (5.721).
Мада држава настоји да у систем укључи и оне најсиромашније, према подацима дечјих невладиних организација, само 48 одсто свих малишана до седам година уписано је у вртић. Од тога, на свако треће добростојеће дете иде тек једно сиромашно. У односу на општу популацију, у предшколском је пет пута мање малишана из ромске популације, док обавезно основно образовање обухвата 89 одсто младих Рома. У средњу школу их иде 19 одсто.
Новости
