Не секу плате и пензије да би спасили Србију од банкрота већ да би нашминкали мртваца за ММФ и добили нове кредите!

АКО Влада усвоји предлог пакета економских мера, биће смањене све пензије веће од 25.000 динара, као и плате у јавном сектору које премашују тај износ.

После вишемесечног филигранског одмеравања спасоносних мера по државни буџет, премијер Александар Вучић предложио је да се не умањују примања за најугроженије пензионере.

Управо то је и најмасовнија популација најстаријих суграђана (60,2 одсто) која обухвата 1.038.000 пензионера, од 1.752.000 колико их има у земљи.

Онима који имају пензију већу од 25.000 динара умањиваће се прогресивно само износ који премашује тај лимит.

Конкретно, пензија од 30.000 динара биће умањена за 150 динара, што је три одсто од „сувишних“ пет хиљада.

Пензионери који сада примају 40.000 добијаће износ умањен за 1.050 динара, што је седам одсто од 15.000 динара, колико премашују зацртану границу. А онима који су примали 60.000, чек ће бити смањен за 4.025 динара, што је 11,5 одсто од износа преко „црвене линије“.

Осталима ће део који то премашује бити умањен за десет одсто. Најпогођенији ће бити запослени у јавном сектору чија плата прелази 100.000 динара, јер ће њен „опорезовани део“ бити умањен за 12 одсто.

Влада би овај пакет мера требало да усвоји до краја ове недеље.

Иначе, Србија у наредне три године мора да уштеди бар 1,5 милијарди евра како би мањак у државној каси био сведен на прихватљив ниво од једне милијарде.

С обзиром на то да на пензије и плате у јавном сектору иде чак 54 одсто расхода буџета, јасно је зашто су управо оне прве на удару нових мера штедње.

И државни врх и Фискални савет и сви економски стручњаци једногласни су да без смањења пензија и плата са списка државног трезора, нема успешне борбе са дефицитом. Разлике у мишљењима тичу се само – процента умањења.

И док Фискални савет указује да без умањења од 15 одсто нема спаса државној каси, министар финансија Душан Вујовић у више наврата је истицао да неће бити умањења изнад десет процената и да ће се трудити да они са већим примањима поднесу већи терет кризе.

Тако у Влади очекују да до краја године постигну договор са овом институцијом, што је један од предуслова за наставак страних улагања у нашу земљу. Инвеститори из Русије, Немачке, Француске, Уједињених Арапских Емирата и Аустрије већ су показали интересовање за пројекте у долазећој 2015. години.

 

П. ВАСИЉЕВИЋ – Д. И. КРАСИЋ, Новости