У јеку расправа западних савезника о неопходности завођења санкција Русији, немачки индустријалци и привредници показују мало разумевања за препоруке владе у Берлину, по којима би пословни односи са Русијом требало да, до даљег, буду замрзнути.
Насупрот политичким наступима канцеларке Ангеле Меркел – која се у контактима са председником САД Бараком Обамом и шефом Европске комисије Жозеом Мануелом Барозом сагласила да би Москви требало показати да кршење међународног права има високу цену – шефови највећих немачких концерна и функционери удружења индустријалаца и привредника неуморно истичу да би санкције Русији довеле до даљег заоштравања ситуације у Украјини и изван ње, и да то никоме не би било у интересу.
Међу представницима привредника који су оштро критиковали заоштравање односа са Русијом обрели су се копредседавајући „Дојче банке” Јирген Фичен, шеф концерна „Фолксваген” Мартин Винтеркорн, председници управних одбора енергетских концерна Еон Јоханес Тајсен и Винтерхал Рајнер Целе, шеф немачких железница („Дојче бан”) Ридигер Грубе и шеф мултинационалног немачког велетрговачког ланца „Метро” Екхард Кордес.
Одговарајуће упозорење влади у Берлину стигло је и из централе произвођача спортских реквизита „Адидас” који истиче да би заоштравање санкција Москви могло да изазове масовно отпуштање у том концерну – око 11.000 запослених су директно или посредно зависни од успешног пословања са Русијом.
Највећу пажњу, међутим, привукло је службено путовање шефа немачког концерна „Сименс” Џоа Кезера у Москву. На врхунцу украјинске кризе, Кезер је отпутовао у руску престоницу, на „састанак са пословним партнерима” који су, наравно, далеко више од тога.
Најпре се одазвао позиву руског председника Владимира Путина, а потом је размотрио даљу сарадњу са шефом државних железница Владимиром Јакуњином, упркос чињеници да се Јакуњин обрео на врху америчке листе санкционисаних руских званичника.
По повратку у земљу, Кезер је указао на јубилеј пословних односа његовог предузећа са Москвом.
„Нећемо занемарити 160 година пословне сарадње због краткотрајних политичких турбуленција”, рекао је Кезер у интервју другој званичној телевизији Немачке ЗДФ-у.
Слично је реаговао шеф немачког енергетског концерна Еон Јоханес Тајсен.
„Већ 40 година послујемо са Русијом и не видимо разлог да ту сарадњу угрозимо, тим пре што смо је неговали и у далеко напетијим ситуацијама, у време хладног рата и у време интервенција Истока, а потом и Запада у Авганистану”, рекао је Тајсен у интервјуу недељнику „Шпигл”.
Реч је, у међувремену, узео и шеф Немачких железница Ридигер Грубе, који је најавио да ће се већ у следећих неколико дана запутити у Русију на преговоре са пословним партнерима, одговарало то немачким политичарима или не.
Уље на ватру долио је уочи овог викенда вицеканцелар Сигмар Габријел, председавајући Социјалдемократске партије која је у коалицији са демохришћанима Ангеле Меркел. Он је у функцији министра енергетике изјавио да Немачка нема енергетску алтернативу којом би у догледно време могла да надокнади евентуално поткресивање дотока руског гаса у земљу.
Том изјавом је Габријел индиректно указао на неостваривост понуда Канаде и САД да у догледно време обезбеде земљама ЕУ нове изворе гаса. У самој странци је указано „на пропагандни карактер прекоокеанских обећања, без реалне основе на остварење”.
Немајући куда, канцеларка Меркел је изјавила да би Немачка требало тек дугорочно да обезбеди алтернативне изворе енергије и да у овом тренутку нема разговора о даљем затезању ситуације – пре свега из обзира према европским партнерима које није именовала.
Позвала се на тржишне анализе којима се указује да би неке чланице ЕУ биле доведене пред енергетски колапс само неколико дана пошто би остале без руског гаса.
Меркелова је, најзад, поручила немачким привредницима да има пуно разумевање за њихово пословање са Русијом. Тиме је показала да је трговинска размена ипак моћнији инструмент од дипломатије, да речи водећих индустријалаца и утицајних привредника имају превагу над политичким жељама и одлукама.
бумеранг ефекат
бумеранг ефекат