Мило Ђукановић већ деценијама влада Црном Гором као својим приватним поседом, али сада, на православни Божић, хиљаде његових сународника протестује против њега и председник губи тло под ногама, наводи се у ауторском тексту уредника дописничке службе Дојче велеа Миодрага Шорића.
Онај ко мисли да је на самом врху, нема увек добар преглед ситуације, јер мирисни штапићи које му пале његове присталице замагљују поглед на стварност, упозорава Шорић.
Он пита како је црногорском председнику могла да се догоди таква грешка да оспорава власништво Српске православне цркве у својој земљи, и то неколико дана пред Божић.
Сада свакодневно десетине хиљада људи излази на улице и оптужује Ђукановића и оне који га подржавају, каже Шорић, и додаје да не протестују само православни хришћани у Црној Гори и ван ње, већ се са њима солидаришу и католици и муслимани у страху да би оно што се данас догађа православним хришћанима, сутра могло да се догоди њима.
Да ли је Ђукановић након 30 година на власти изгубио везу са стварношћу, пита Шорић и одговара: изгледа да јесте.
Бивши млади комуниста и следбеник српског председника Слободана Милошевића преживео је све ратове и политичке потресе на Балкану, а идеолошки флексибилан до произвољности, он се увек правовремено сврставао на страну победника и постао је политички уметник преживљавања, наводи се у тексту.
Истиче се да је Запад Ђукановићу дозвољавао готово све – корупцију, контролу медија, прогон опозиционих новинара, прање новца, кријумчарење цигарета, јер је Западу, пре свега, било важно да је он против Београда, а за чланство Црне Горе у НАТО.
Запад се тешио обећањима владе у Подгорици да ће ускоро све бити боље, али ништа није постало боље док су Ђукановић и његов клан одлучивали о судбини те земље у политици, економији, медијима или туризму.
Ђукановић контролише Црну Гору по својој вољи, и зато што је опозиција међусобно посвађана, каже Шорић.
Он указује да је једини глас који се усудио да критикује непотизам и корупцију био глас Цркве, а нарочито глас митрополита Амфилохија који бескомпромисно говори о неправилностима и не боји се, па ни након што су Ђукановићеви следбеници испребијали његовог помоћника, епископа Методија, тако да је завршио у болници.
У међувремену, пише Шорић, време ради против Ђукановића, јер ће се немири наставити све док он не повуче закон, ако буде неопходно недељама и месецима.
Влада наводи, додаје се, да некретнине Цркве не преузима за себе, већ жели да их преда Црногорској православној цркви, али сви у Црној Гори знају да је то организација коју је створио и коју контролише Ђукановић и коју не признаје ниједна друга Црква или вера.
Препустити тој псеудо-цркви земљиште, па и оно дуж обале, цркве и друге зграде – то може само неозбиљан човек који мисли зло, поручио је Шорић.
У односу на масовне протесте, Ђукановић реагује беспомоћно. Зацртано чланство у Европској унији за сада је пропало, а јачају и захтеви упућени НАТО да се коначно у Црној Гори побрине за мир.
Било како било, Запад тешко себи може да приушти да, као до сада, буде сагласан са државним интересима „кума из Подгорице“.
Председник Црне Горе можда има замагљен поглед на политичку стварност, али Запад не сме да га има, закључује Шорић.
ФоНет
klasik kaze ,,HISTORIA MAGISTRA VITAE EST,,
oni koji su ucili skolu znace sta je receno, onima sto kupise diplomu valja reci da je istorija uciteljica zivota, sto ne znaci da jedva ceka da vas nesto nauci, pogotovo ne to sto bi ste vi mislili sa tom zlikovackom glavudzom ili bolje receno dupetom.
ko zna sva slova, pa knjige cita, sigurno je primetio da mnogo uzurpatora vlasti i prestola, diktatora, potentata, samodrzaca, vojskovodja i stratega, begova bosanskih, dahija i kabadahija ili samo nevaspitani, drski i osioni sibicari, stavljaju svoju volju i svoje interese iznad volje vecine, pa ako treba nek ispasta il gine dve trecine naroda, jebe se njemu.
krenuse neki na Moskvu, ne jedama, neki na Beograd ne dvaput, neki bi na Teheran a neka dva jarana bi zauvek izbrisali i rec Srbija i Srbska Pravoslavna Crkva, al ,,tvrd je ora vocka cudnovata, neslomi ga, al’ zube polomi! ,,.
e takve brajko treba maljem u celo, sto nije ni greh ni steta.
sem Jedinog Boga na nebu je i vojska nebeska, vi sto slavite ikonu Svetca imate pa pogledajte, kako azdaji nogom na grkljanu stoji a kopljem probada. za zlog na sumpor smrdeceg nema oprastanja, zaborava i milosti.
ne znam dal se neko seca tome grobara, i ako knjige ne cita bi vodja serva, robova i slugu tudjina; saranjiva naj pre kragujevcane, /a cujem tamo ima i naslednika koji i Kragujevac saranjuje/, a onda kulturu kod Srba, u cemu ga nasledise takozvani akademici, zivi mrtvaci i vukodlaci koji narodu krv ispijaju, dzaba im sto su napredni, morace brzo u jazbinu.
istudira neku skolu, koju, i sam ne zna, a kad on ne zna kako ja da znam.
prica se da sa daljom osmoricom doktorat sprema, i ko veliki ktitor se pokaza, kaki bre Oplenac, kad on oplete crkvene zidove mozaicima, svetih sa Andricevog venca, a sebe turi sa gospodjom mu u zlatnim aljinama iznad ulaza da posetioce docekiva.
e taj voli ljutu rakijicu, meze a i uzeti neku paricu za svoju crkvicu, a sto bi smo mu to zamerali kao hriscanin tudje ne uzima, al aj nek ga djavo nosi, skupljo, skupljo i skupio, presto ostavio i drzi se svoje dzibre i rakije, kiselog kupusa i tursije.
kaki na memoare ne misli, ni ponovo predsednikovati, a to moramo postovati i visoko uzdizati, kao primer koji treba sledovati, jer sto rece jedan, valja od svog naroda malo kraduckati, al bre ko azdaja krasti i iz grla zalogaj cupati, ko sto neki rade, mnogo je i greh je, al aj ti to magarcu dalmatinskom objasni, mlati spolovilom i strize usima a kopitama grabi i uzima i ono sto se nema a sve da bi bio bolji od Apulejovog Zlatnog magarca.
e bilo nekad, na magarecoj kozi se knjige pisale cesto tintom i guscijim perom a cesto i bicem a danas jedino bubanj pokriva, inace je dobar jedino ko rana za crva.
ko sto rekoh memoare ne cekajmo, treba sva slova znati a onda pisati, pa na pare cekati, al bilo bi korisno za narod pravoverni bar kod tuzioca da nesto isprica, onda bi mu crkva uvek bila puna.
sto ne valja ne zamerite, gorak je leb knjizevni u avliji gde zemljoposjednik kru deli.
Да Бог да му се семе затрло … можда није хришћански али не могах а да то не напишем … с качамака на кокаин … е то је мило одвратни убица i шверцер