Немачки медији: Највећи помак у приближавању НАТО до сада је учинила влада Александра Вучића

Влада Александра Вучића начинила је још један корак за унапређење сарадње с Северноатлантском алијансом. И док Вучић покушава да умањи значај овог корака, критичари кажу да је Србија практично пред вратима чланства.

Закон о сарадњи Србије са НАТО покренуо је сумње у војну неутралност Србије. Опозиционе странке, али и представници Русије, сматрају да је Србија на овај начин угрозила прокламовану војну неутралност земље и да је тим законом направила велики корак ка званичном чланству у НАТО. Та тумачења су демантовали премијер Александар Вучић и министар спољних послова Ивица Дачић, који су устврдили да Србија остаје војно неутрална. Председник Томислав Николић потписао је закон уз образложење да је он у складу с интересима и Уставом Србије.

Бољи статус него за Русе

Снажне критике на рачун закона војни аналитичар Александар Радић сматра „пропагандном акцијом“ која неосновано доводи у питање војну неутралност. „Она је требало да покаже да је тај споразум нешто ново, и неки искорак у политици Србије према НАТО. Сам споразум нема ништа са том темом. Реч је само о једном у низу докумената који дефинишу сарадњу са различитим организацијама, у овом случају са НАТО. Проблем је што многи нису ни читали сам документ, али су нашли за сходно да га коментаришу. Он се односи на сарадњу око логистичке подршке са организацијом за подршку и набавке“, каже Радић.
Посебно је критикована чињеница да би особље НАТО на територији Србије уживало имунитет. О томе Радић каже да су у питању „универзална правила која се појављују у свим документима која се праве са партнерским земљама“. С друге стране, Радић потврђује да руској страни није понуђен исти статус особља које ради у српско-руском хуманитарном центру у Нишу. „Српска страна је практично избегла да понуди такав документ на потпис током посете руског председника Владимира Путина 2014. године“, каже Радић.

Српска влада, каже овај аналитичар, увек изнова тежи да докаже своју приврженост Западу и стога пажљиво вага колико ће и на који начин сарађивати с Русијом. „Српска влада се повлачи и гледа пажљиво какве су реакције Запада, и ако примете неке негативне реакције онда се налази начини – често незграпни – да се избегне предузимање неке нове активности са Русијом која би могла да компромитује српску прозападну оријентацију. И конкретан пример за то је управо избегавање да се потпише документ којим се дефинише статус руског особља у хуманитарном центру у Нишу, и то је октобра 2014. године урађено без најаве и образложења. Руска делегација је доведена пред свршен чин и документ није потписан.“

Србија и Хрватска: Пуцање ћорцима

У позадини актуелног надметања у набавци далекометних ракета на Западном Балкану назиру се деликатни односи Америке и Русије, кажу саговорници Дојче велеа. У то Београд и Загреб не смели да се олако упуштају.

Обострани интерес

Примедбе да је ово одступање од војне неутралности Србије не стоје, сматра и Бојан Ал Пинто Бркић, из Форума за међународне односе. „Србија је од Кумановског споразума па надаље имала интензивну сарадњу са НАТО, и ово сада је само нов начин да се уреди оно што је већ постојало. Интерес Србије да закључи овакав споразум није споран, а интерес НАТО је вероватно само географски, јер је Србија скоро па једина земља у овом делу света која није чланица НАТО, и није поднела захтев за чланство у тој организацији.“

Руска страна има право на своје гледиште, али ништа се ново суштински не дешава, и не постоји никаква назнака да ће бити напуштена војна неутралност, каже Ал Пинто Бркић. „Србија на овај начин добија један кровни споразум, којим ће се регулисати односи са НАТО чије су чланице свуда око Србије. То значи уређење безбедносних односа са својим суседима, и то је рецимо неки добитак тог споразума.“ О чињеници да ће НАТО бити ослобођен плаћжања ПДВ-а у Србији, наш саговорник каже: „Нити је НАТО нека грађевинска фирма која ће сад градити по целој Србији нити ће ту бити неког великог прихода којег се свесно одричемо.“

Јасна је тактика премијера Вучића да умањи сваки корак који се начини у сарадњи с НАТО јер је тај војни савез и даље омражен у највећем делу јавног мњења. Опортуно је Вучићево објашњење да су, ето, све владе потписивале споразуме с НАТО, оцењује Александар Радић.

„Тачно је да од Петог октобра ниједног момента није било спорно да се иде у Партнерство за мир и да се развија сарадња са НАТО. То није табу тема“, каже Радић. Али додаје да је документ „који је највише приближио Србију НАТО“ у ствари Индивидуални акциони план партнерства стављен на сто и потписан за време власти аЛександра Вучића. „Све владе од Петог октобра су чиниле неке помаке, али највећи помак у приближавању НАТО до сада је учинила влада Александра Вучића.“

Дојче веле