Са више од 370 хладњача српски произвођачи муку муче са смештајем своје робе. Највише хладњача за јагодичасто воће. Поврће се складишти само у Војводини
У СРБИЈИ, како се процењује, тренутно има више од 370 хладњача, у које може да се ускладишти и више од пола милиона тона робе. Највећим делом су, међутим, у питању „специјализоване“ хладњаче, у којима се складиште и дубоко замрзавају јагодичасто воће, вишње и шљиве. Оних, намењених за расхлађивање, складиштење, а затим и паковање других врста воћа има десетак, док је хладњача у којима се може ускладиштити поврће још мање, и све су смештене у Војводини.
Управо због тога, све чешће се могу чути гласови повртара, који се жале да морају да прихватају и уцене прекупца, пошто своју робу једноставно немају где да ускладиште да би сачекали бољу цену.
– Хладњаче у Србији, посебно за јагодичасто воће, у врло добром су стању, и њих има највише. У свима је, због захтева иностраних купаца, уведен цео низ стандарда којима се контролише безбедност хране – објашњава Евица Михаљевић из Удружења „Плодови Србије“. – УЛО хладњаче, у којима се не замрзавају већ расхлађују и чувају друге врсте воћа, такође су у одличном стању, пошто су грађене уназад пет година.
ЈЕДНА од најсавременијих УЛО хладњача у Србији подигнута је на плантажи јабука „Делта аграра“ у Челареву. У њену изградњу уложено је 10 милиона евра, капацитет јој је 6.000 тона јабука, у њој је примењен систем чувања јабука у мањим коморама, без присуства кисеоника и на температури од једног степена.
Сличне капацитете, истиче Михаљевићева, требало би подићи и за складиштење, али и дораду и паковање повртарских производа.
– Хладњача за поврће имамо веома мало, и све су смештене у Војводини – објашњава Михаљевићева. – Било би драгоцено да држава подржи произвођаче поврћа у изградњи оваквих капацитета.
Миладин Шеварлић, шеф катедре за економику пољопривреде на Пољопривредном факултету у Београду, објашњава да до проблема са капацитетима у хладњачама у Србији долази због више разлога.
– Главни разлог је недостатак рејонизације у пољопривреди – истиче Шеварлић. – Код нас се поврће и воће гаје тамо где би требало да се гаје ратарски производи и индустријско биље, па је самим тим тешко подизати капацитете за складиштење.
Уз ово, напомиње Шеварлић, пољопривредницима велике проблеме стварају хладњаче малих капацитета, пошто оне само повећавају цену производа.
– Хладањача мања од 5.000 тона једноставно се не исплати – каже Шеварлић. – Трошкови одржавања, енергената и стандарда који су потребни да би мања хладњача могла да ради, једноставно су превелики.
Новости
