Немају где са добрим родом

0
(0)

Са више од 370 хладњача српски произвођачи муку муче са смештајем своје робе. Највише хладњача за јагодичасто воће. Поврће се складишти само у Војводини

У СРБИЈИ, како се процењује, тренутно има више од 370 хладњача, у које може да се ускладишти и више од пола милиона тона робе. Највећим делом су, међутим, у питању „специјализоване“ хладњаче, у којима се складиште и дубоко замрзавају јагодичасто воће, вишње и шљиве. Оних, намењених за расхлађивање, складиштење, а затим и паковање других врста воћа има десетак, док је хладњача у којима се може ускладиштити поврће још мање, и све су смештене у Војводини.

Управо због тога, све чешће се могу чути гласови повртара, који се жале да морају да прихватају и уцене прекупца, пошто своју робу једноставно немају где да ускладиште да би сачекали бољу цену.

– Хладњаче у Србији, посебно за јагодичасто воће, у врло добром су стању, и њих има највише. У свима је, због захтева иностраних купаца, уведен цео низ стандарда којима се контролише безбедност хране – објашњава Евица Михаљевић из Удружења „Плодови Србије“. – УЛО хладњаче, у којима се не замрзавају већ расхлађују и чувају друге врсте воћа, такође су у одличном стању, пошто су грађене уназад пет година.

УЛАГАЊЕ
ЈЕДНА од најсавременијих УЛО хладњача у Србији подигнута је на плантажи јабука „Делта аграра“ у Челареву. У њену изградњу уложено је 10 милиона евра, капацитет јој је 6.000 тона јабука, у њој је примењен систем чувања јабука у мањим коморама, без присуства кисеоника и на температури од једног степена.

Сличне капацитете, истиче Михаљевићева, требало би подићи и за складиштење, али и дораду и паковање повртарских производа.

– Хладњача за поврће имамо веома мало, и све су смештене у Војводини – објашњава Михаљевићева. – Било би драгоцено да држава подржи произвођаче поврћа у изградњи оваквих капацитета.

Миладин Шеварлић, шеф катедре за економику пољопривреде на Пољопривредном факултету у Београду, објашњава да до проблема са капацитетима у хладњачама у Србији долази због више разлога.

– Главни разлог је недостатак рејонизације у пољопривреди – истиче Шеварлић. – Код нас се поврће и воће гаје тамо где би требало да се гаје ратарски производи и индустријско биље, па је самим тим тешко подизати капацитете за складиштење.

Уз ово, напомиње Шеварлић, пољопривредницима велике проблеме стварају хладњаче малих капацитета, пошто оне само повећавају цену производа.

– Хладањача мања од 5.000 тона једноставно се не исплати – каже Шеварлић. – Трошкови одржавања, енергената и стандарда који су потребни да би мања хладњача могла да ради, једноставно су превелики.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Српски интелектуалци траже од Путина да одузме Вучићу орден

4.8 (16) Отворено писмо српских интелектуалаца председнику Руске Федерације, Владимиру Путину Поштовани господине Председниче, Разлог …

Напредне економске убице јавно признају да економску политику Србије води ММФ

4 (4) МЕЂУНАРОДНИ монетарни фонд дао је зелено светло за повећање плата у јавном сектору …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend