Дуговања привреде и грађана банкама су, закључно с мартом, износила су 2.009,17 милијарди динара. То је први пут да у овој рачуници имамо на почетку двојку. Али, раст задуживања је био скроман, свега 1,1 посто у односу на прошли месец.
Тренд опрезног задуживања присутан је код нас већ месецима, а изгледа да грађани, баш као и правна лица и предузетници, постају сваког месеца све опрезнији. Сви они своје обавезе сервисирају редовно колико год могу па је у доцњи 11,6 одсто зајмова, показују подаци Кредитног бироа УБС-а за март.
Прошлог месеца најмање су се задужила правна лица: њихове обавезе су се зауставиле на 1.345 милијарди динара, што је пораст према фебруару од тек 0,8 посто. Преко процента су успели да “добаце” предузетници, где је повећање 1,7 посто, а дуговања су била 91,74 милијарду динара. Обавезе становништва зауставиле су се на 572,38 милијарди или за 0,8 посто више него фебруарске. Враћање зајмова најтеже пада правним лицима: 15 одсто касни дуже од 15 дана, исти рок важи за предузетнике, чија доцња је достигла 11,4 одсто. То је 0,2 и 0,1 посто горе него у фебруару. Код грађана је слика непромењена: доцња обухвата 3,9 одсто обавеза, исто као и у другом месецу ове године. Али, за њих рачунање кашњења почиње када обавезу не измире у року од два месеца.
Грађанима највише требају станови и готовина па код тих категорија дуговања расту. Кеш кредити су порасли два процента и зауставили се на 147,27 милијарди динара, а стамбени 2,2 посто и били су 326,60 милијарди. Незнатно су порасли кредити за рефинансирање – 0,7 посто – и бројка се у марту зауставилна на 34,32 милијарде динара. Становништву најтеже пада измиривање обавеза за брзе позајмице, а пре свега за кредитне картице. Доцња је ту 10,7 одсто и 0,4 посто се повећала у поменутом периоду. Дуг је ту после дужег времена порастао 0,2 посто. Укупна сума позајмица зауставила се на 77,41 милијарди динара. Нешто опрезнији грађани су били код коришћења дозвољеног минуса: доцња је ту 8,2 одсто, или од 4.383.657 власника рачуна с измиривањем обавеза тешкоће има 255.841.
Код других обавеза најтеже је и даље корисницима кредита који измирују обавезе индексиране у еврима. Од 29. фебруара до 31. марта средњи курс евра је порастао један посто, а у односу на почетак године у првом квраталу 6,4 посто. Толико су и њима порасле обавезе.
Д. Вујошевић
Лизинг у рикверцу
Код лизинга има, условно речено, добрих вести. Доцња се задржала на 13,2 одсто. У претходном периоду је из месеца у месец константно расла па ово није лоше. Остале ставке бележе пад. Смањује се број уговора – 2,5 одсто, укупна сума дуга је пала 0,8 одсто и износила је, закључно с мартом, 4.813 милијарди динара. Изгледа да је у финансијском сектору лизинг индустрија најтеже погођена кризом.
Дневник
