ЖИВОПИС храма архангела Михаила испод фантастичног Борчаког крша, који се диже над Гружом, већ два века привлачи путописце, научнике и уметнике. Ово је једина преостала цркву од десетак колико их је по предању имао “славни град Борач”, резденција Деспота Стефана.
Сви посетиоци запажају да су у борачкој цркви на врло неуобичајен начин приказани заштитници српске војске архангел Михаило “Божји архистратиг” и свети ратници Георгије и Димитрије. Њихова лица на фрескама су врло млада, готово дечачка, а иако су им оклопи оштећени од битака, на њиховим лицима лебде неуобичајени тајанствени осмеси.
Оваква представа је утолико чуднија, јер је црква осликана 1553. године, у периоду после пада Српске деспотовине, које су летописци описали речима: “Агарјани идоше и ништа их не могаше зауставити. Турци као крилате змије летијаху, пале села и градове, цркве и градове разорише”.
– Младолика лица арханђела и светих ратника можда су успомена на последње браниоце средњовековне Србије, младе ратнике који су пре времена наследили витезове пале у безбројним бојевима с Османлијама – кажу стручњаци Академије СПЦ за уметност и конзервацију.
У Републичком заводу за заштиту споменика културе истичу да је живопис Цркве архангела Михаила настао у хаотичном времену после пада Деспотовине и пре обнове Пећке патријаршије, о којем имамо веома мало сведочанстава.
– По самом времену настанка ове фреске су изузетне. Нажалост, не зна се ко је осликавао храм, ни каква је судбина тих уметника јер слични ликови светитеља више нигде нису насликани – каже историчар Сања Кесић, светник у Републичком заводу.
Она је један од ретких стручњака који су се бавили црквом у Борачу, за коју се претпоставља да је саграђена у време краља Драгутина. Стручњаци за средњовековну уметност сматрају да мајстори живописци нису били у класи врхунских мајстора и да пропорције тела нису вешто представљене. Међутим, признају да пркосни ликови “војничких светаца” плене својим младалачким изгледом и загонетним осмесима.
Недавно су млади сликари анализирали цртачку вештину живописаца цркве под Борачким кршом и поставили необичну теорију. По њиховом мишљењу, начин цртања тела светитеља, нежност лица и минуциозно представљање мноштва ситних детаља, нарочито на крилима архангела Михаила, необично подсећа на “женску руку”. Ова необична теорија је веома заинтересовала и искусне стручњаке Академије СПЦ за уметност и конзервацију.
– Теорија да је цркву живописала женска рука је занимљива и наши експерти ће анализирати фреске. Заиста, већ на први поглед уочљив је неуобичајен начин представљања архангела Михаила и светих ратника Георгија и Димитрија, нарочито њихова насмејана лица. Она су насликана с великом љубављу, као да је уметник сликао своју децу. У нашој историји учене монахиње оставиле су дубок траг и веома би нас радовало да у цркви у Борачу откријемо трагове рада прве српске сликарке. То у српском православљу не би било чудо. Подсетио бих да је наша прва књижевница била управо монахиња Јефимија – каже протојереј ставрофор др Радомир Поповић, декан Академије СПЦ за уметност и конзервацију.
ХРАМ КОЈИ ВАСКРСАВА
ПРВИ пут црква архангела Михаила у Борачу порушена је у октобру 1389, непосредно после Косовског боја, кад је угарски краљ Жигмунд Луксембуршки повео поход “против шизматика Рашана” (Срба), који су жртвовали најбоље витезове за одбрану хришћанског света. До коначног пада Деспотовине, храм је више пута рушен у угарским и турским најездама. Обновљен је после обнове Пећке патријаршије 1557. године. Турци су га рушили после Велике сеобе, а поново је обновљен и проширен у 19. веку.
Новости
