Економија

Нестала трећина радника

Србија је за две деценије изгубила укупно 920.000 радних места, а више од половине је угашено у производном сектору. Разлози економска криза, лоша приватизација…

Србија је за две деценије изгубила укупно 920.000 радних места, а више од половине је угашено у производном сектору! Тако су на врата некадашњих гиганата стављени катанци, а индустријски радници су се из својих фабрика преселили на биро. Њима су се придружили и грађевинци, трговци, али и они из сектора услуга, саобраћаја, рударства, пољопривреде…

– Од 1991. до данас је угашено чак 580.000 радних места из реалног сектора, и то највише из металске индустрије – каже Жарко Милисављевић, председник Асоцијације малих и средњих предузећа. – Уништене су ливнице, стало се са израдом пољопривредне механизације, трактора, комбајна, железничке опреме и вагона… На другом месту по броју угашених радних места је текстилна индустрија. Њу је у једном тренутку покушао да оживи приватни сектор, али је 70 одсто отишло у неповрат.

Милисављевић додаје да је у последих 20 година десетковано и занатство, а нарочито подизвођачи за металски комплекс и они из пратеће индустрије “Заставиног” програма.

 ТРИПУТ БОЉА НА хиљаду становника у Словенији, чак 86 је запослено у прерађивачкој индустрији, а код нас 41. У овој некадашњој југословенској републици од грађевине зарађује 30 радника од хиљаду становника, а у Србији три пута мање. У нашој земљи у трговини зарађује 25 од 1.000 становника, а у “дежели” 50.

И економиста Мирослав Здравковић је оценио да је садашњи број запослених радника у индустрији упоредив са оним из давне 1961. године када су плату у овом сектору зарађивала 386.682 становника, скоро колико и пола века касније!

– Уочи распада СФРЈ, у Србији је 1989. године радило 920.710 грађана, а 2010. само 374.683 – анализира Здравковић. – То значи да је тада, на хиљаду становника, у индустрији било запослено 12 радника, а деценију касније пет.

Подаци Републичког завода за статистику такође потврђују да, годинама уназад, нема ни говора о привредном узлету.

Само у прехрамбеној производњи 2001. је радило 102.733, а на крају исте деценије 66.074. У истом временском периоду преполовљен је број запослених у хемијској индустрији (са 38.839 на 19.151), машинској (са 38.777 на 23.204), моторних возила (са 36.594 на 13.923).

У истом интервалу упола је смањен и број радника из пољопривреде (са 84.050 на 42.339), затим из грађевинарства са 97.521 на 71.504, а константан пад се примећује и у трговини (са 206.293 на 188.707), саобраћају (126.872 на 104.716).

– Ово су углавном резултати лоших приватизација – закључује Зоран Ристић из УГС “Независност”. – Велики комплекси из ових делатности почели су да се урушавају још деведесетих и никада се нису опоравили. Додатне ударце задала им је економска криза због које су изостале најављене инвестиције. Тако су, уместо плата, радници махом добијали отказе, а уместо привредног опоравка уследили су стечајеви, дугогодишње блокаде рачуна и ликвидације предузећа.

 ДВАДЕСЕТ ОПШТИНА ПОБЕДИЛО КРИЗУ

ЕКОНОМСКА криза није имала негативан утицај у само 20 општина. Данас у њима ради више становника него што их је радило 2008. Међу њима су две београдске општине, три из Војводине и 15 из централне Србије. Највећи раст броја запослених лица имали су Рача, Сремска Митровица, Сјеница, Баточина, Власотинце, Кладово, Лебане и Сремски Карловци.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!