БЕОГРАД – Уставни суд Србије утврдио је да су неуставне одредбе Закона о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији којима је војним службама безбедности омогућено да и без одлуке суда прибављају податке о корисницима и обављеној комуникацији грађана.
Према одлуци објављеној на сајту Суда, неуставна је и одредба тог закона којом се “тајни надзор” може обављати на основу налога директора ВБА или лица које он овласти. Уставни суд је одбацио захтев за обуставу извршења појединачних донетих аката, односно радњи предузетих на основу оспорених одредби поменутог закона.
Предлог за оцену уставности оспорених одредби поднели су Заштитник грађана Саша Јанковић и Повереник за инФормације од јавног значаја и и заштиту података о личности Родољуб Шабић. Они су оспоравали уставност одредбе члана 13. став 1. у вези са чланом 12. став 1. тачка 6 и члана 16. став 2. Закона о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији.
Реч је о одредбама којима се регулишу “посебни поступци и мере тајног прикупљања података из надлезности ВБА”.
Они се односе на “тајни електронски надзор телекомуникација и инФормационих система ради прикупљања података о телекомуникационом саобраћају и локацији корисника, без увида у њихов садржај”. Према члану 13. став 1, ови “посебни поступци и мере” предузимају се на основу налога директора ВБА или лица које он овласти”. У члану 16. став 2. наведено је да ВБА “има право на добијање инФормација од телекомуникационих оператора о корисницима њихових услуга, обављеној комуникацији, локацији са које се обавља и других података од значаја за резултате примене посебних поступака и мера”.
Јанковић:Уставни суд одбранио право на приватност разговора
Заштитник грађана Саша Јанковић оценио је данас да је Уставни суд Србије, одлуком да су неуставне одредбе закона о Војнобезбедносној агенцији (ВБА), “одбранио право на приватност” разговора и других комуникација грађана који су гарантовни Уставом.
Tо значи, како је објаснио, “да ће не само Војнобезбедносна агенција, већ и Безбедносно инФормативна агенција и Министарство унутрашњих послова податке о разговорима грађана од сада морати да прибављају по одлуци суда, а не својих руководилаца или лица које они овласте”. “Сада се рад тих органа, али и правосуђа мора организовати тако да судови у најкраћем могућем року, без одлагања, одлучују о предлозима за примену мера, како безбедност грађана и државе и интерес откривања починилаца кривичних дела не би били угрожени”, указао је заштитник грађана Србије.
Јанковић је о одлуци Уставног суда већ разговарао с министарком правде, министром унутрашњих послова и директорима Војнобезбедносне агенције и Безбедносно-инФормативне агенције, како би на време биле предузете све мере за њено ваљано спровођење.
Предлог који су Уставном суду упутили Заштитник грађана и Повереник за инФормације од јавног значаја и заштиту података о личности подржали су Удружење новинара Србије, Независно удружење новинара Србије, Адвокатска комора Србије, Друштво судија Србије, Удружење тужилаца Србије, Београдски центар за људска права, Београдски центар за безбедносну политику и друге организације цивилног друштва.
Танјуг
