Економија

Незапосленост у Србији 26,2 одсто

Београд — Помоћница министра рада, запошљавања и социјалне политике Радмила Букумирић – Катић рекла је да је у Србији данас запослено 1.770.000 људи.

Она је нагласила и да тај број континуирано пада и да је незапосленост достигла 26,2 одсто.

Она је на округлом столу “Достојанствен рад у Србији” који су организовали Центар за демократију и Фондација Фридрих Ебарт, истакла да од укупног броја незапослених на евиденцији Националне службе за запошљавање 44 одсто чине млади, да је трећина незапослених са средњом стручном спремом и да је више незапослених жена него мушкараца. Помоћница министра је додала да је нето зарада у Србији за август износила 42.120 динара, али да то указује на озбиљан проблем да су људи у Србији углавном запослени у државном сектору, јер је то просек зарада управо у том сектору. 
“Најнеразвијеније општине више немају најнижу просечну зараду, јер нема радних места у привреди и већи део запошљавања се своди на запошљавање у јавним службама у локалним самоуправама, полицији, образовању, здравству”, нагласила је Букумирић – Катић. Она је истакла да, према последњим подацима, у сивој економији ради 323.000 људи, али да се и тај број смањује, јер се послодавци, због смањеног обима посла, најпре ослобадјају управо таквих радника, којима не морају да исплаћују ни отпремнине. 
“У првих шест месеци ове године инспекција рада обавила је 15.670 надзора и утврдила више од 3.000 непријављених радника. Не знамо да ли је после месец или два тај број остао исти, јер имамо мало инспектора, само 250 за целу Србију”, навела је Букумирић – Катић и додала да се реформом инспекције мора повећати број инспектора. Радован Ристановић из Канцеларије повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поручио је да Закон о раду, Закон о волонтирању, Закон о заштити на раду нису лоше написани, али да се одредбе тих закона селективно примењују.

“Указивали смо више пута на пропусте, али нико не жели да се бави изменама закона које не доносе политичке поене. Тако, рецимо, Законом је предвидјено да рад на одредјено време траје годину дана, али у пракси је било примера да траје десет и петнаест година. Сада се предлаже да траје три године и тиме се проблем неће решити”, истакао је Ристановић, који је у Канцеларију повереника, дошао са места директора Инспектората за рад. Гордана Стевановић из Канцеларије заштитника градјана навела је да им највише жалби градјана стиже због рада на одредјено време, затим због нетранспарентности конкурса за посао у установама које се финансирају из буџета, али да се значајан број радника Канцеларији јавља због неуплаћених доприноса. “Градјани када испуне услов за пензију схвате да имају рупу у стажу, јер државне институције нису одрадиле посао како треба, пре свега Пореска управа и ПИО фонд. Проследићемо мишљење Влади Србије да не могу градјани да трпе због тога што државне иституције нису радиле свој посао “, закључила је Стевановићева.

 

Танјуг

Покажи више

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!