Српска економија се поред изразито ниске инфлације по други пут у овој години суочила и са дефлацијом. Званична статистика је јуче саопштила да је у јулу дефлација износила 0,1 одсто. У марту је дефлација, која се карактерише као општи пад цена, износила 0,3 одсто.
Републички завод за статистику јуче је саопштио да је годишња инфлација у јулу била 2,1 одсто, док су потрошачке цене у првих седам месеци повећане 1,8 одсто. Имајући у виду да је инфлациони циљ Народне банке Србије за ову годину четири, плус-минус 1,5 одсто, извесно је да је досадашња инфлација испод доње границе циља од 2,5 одсто. Прошле године НБС је циљала исти коридор инфлације, а на крају се раст потрошачких цена зауставио на 2,2 одсто што је била рекордно ниска инфлација, али испод доње границе пројектованог циља.
Да ли ће нам се то опет догодити ове године?
Горан Николић са Института за европске студије каже да је ниска инфлација главни разлог што је Народна банка дозволила да курс пређе 117 динара за један евро.
– Због ниске инфлације нема опасности да слабљење динара угрози циљану инфлацију. У сличним случајевима раније централна банка је интервенисала на тржишту, а то последњих дана није чинила. Сем тога, слабљење курса одговара пуњењу буџета. Не очекујем да ће инфлација у овој години бити ниска као претходне, делом зато што ће се раст курса прелити на цене, али и зато што ће држава у другој половини године дозволити повећање регулисаних цена. Само поскупљење струје од десет одсто повећава инфлацију за 0,5 процентних поена – каже Николић.
Економски аналитичар Драгован Милићевић каже да се у случају јулске дефлације ради о сезонским колебањима цена, које су уобичајене за летње месеце када значајно падају цене робе на пијацама. Када се погледају подаци по врстама робе и услуга види се да су цене хране и пића мање за 1,6, обуће и одеће 0,6, а намештаја 0,7 одсто. Код одеће и обуће вероватне су сезонске распродаје и попусти као резултат знатно мање куповине. Милићевић додаје да забрињава пад продаје трајних потрошних добара што указује да се куповна моћ и даље смањује. Прогнозе говоре да тренутно тражња стагнира, односно тренд кретања је 0,5 одсто.
На питање да ли је ниска инфлација разлог што је курс динара већ 117, динара за један евро Милићевић каже:
– Народна банка дефинитивно води политику строге контроле инфлације по цену даљег рецесионог тренда, пада запослених и економске активности. Мислим да је политика наметнута и да нема никаких назнака да НБС пређе на такозвану проактивну монетарну политику. Курс јој није циљ у вођењу монетарне политике. Мислим да раст номиналног курса у последњих неколико недеља није повезан са дефлационом политиком, али би било од користи када би се обелоданили подаци са девизног тржишта. Постоје потенцијално велики притисци на тражњу од стране компанија које могу изнети остварену добити у Србији или пак банке које ретрасферишу остварену добит ка својим матицама, сматра Милићевић.
Мирослав Прокопијевић, научни сарадник Центра за европске студије, подсећа на то да „динар у последње две године није пратио инфлацију”, због чега тврди да његов благи пад није лош за српску привреду
– Инфлација од два одсто није мала, а ако при том динар не пада, онда девалвирамо вредност долара и евра, што се лоше одражава на наш извоз,тако да није рђаво да курс подигнемо за ниво инфлације – сматра Прокопијевић.
Он подсећа да је инфлација у 2012. години била 12,2, а прошле године 2,2 одсто. У последње три године око 15 одсто. У односу на исти период динар је ослабио за око три одсто, што значи да би требало да падне за још 10 одсто. Он, ипак, не верује да ће власти дозволити толики пад, али упозорава на српску навику да акумулирамо губитке, а онда све платимо одједном.
KAKO ZAISTA FUNKCIONISE SRPSKA NAPREDNA STRANKA (VIDEO) https://www.youtube.com/watch?v=Zm1qpGMkU8Q
Dr Dragan Petrović, čovek koji je završio četiri fakulteta Beogradskog univerziteta (Ekonomija, Sociologija, Istorija, Političke nauke), a zatim doktorirao na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu, objašnjava na koji način je organizovana i kako funkcioniše Srpska napredna stranka.
Sudeći po njegovoj biografiji, Dr Dragan Petrović poseduje ogromno znanje iz više oblasti. Paralelno je završavao četiri fakulteta na Beogradskom univerzitetu (Ekonomija, Sociologija, Istorija, Političke nauke).
Postdiplomske studije završio je na Geografskom fakultetu UB iz oblasti “Ekonomska geografija” i postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka. Doktorirao je na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
Dakle, reč je o izrazito obrazovanom čoveku.
Petrović za Srpsku naprednu stranku kaže da je to jedna organizacija koja je “vrlo perfidno organizovana i zamišljena”. On napominje da srž Srpske napredne stranke čini “pešadija”.
– Infrastruktura Srpske napredne stranke je najjača na Balkanu. Radi se o desetinama i desetinama hiljada ljudi iz najnižih slojeva gubitnika tranzicije. Ljudi koji su nadprosečno siromašni, imaju ispodprosečno obrazovanje, ispodprosečne socijalne, ekonomske i druge uslove. Oni su na svakoj margini. To je osnovica i srce Srpske radikalne stranke (verovatno je želeo da kaže ‘Srpske napredne stranke’ prim. aut.). To su mesni odbori koje druge stranke nemaju. Opštinski odbori su izvanredno organizovani i to funkcioniše savršeno. Dakle, to se zove pešadija. To su ti najniži slojevi koji su odani vođi, Tomi Nikoliću i posle toga Vučiću, objašnjava Petrović, napominjući da „pešadiju“ čine ljudi koji su na dnu piramide i u društvu i u stranci.
On još dodaje da “dvor” Srpske napredne stranke čine Vučić i njemu odali ljudi koji vode visoku politiku prema “pešadiji”.
– Gore, ova tela koja sam naveo, saveti za nauku, saveti za ekonomiju… To je sve manje više improvizovano i blokirano. I onda imate dvor – Vučić i njemu odani ljudi. Oni vode tu vrhunsku visoku politiku prema tom ćefu i, verovatno kao što vidimo, pod jakim uticajem određenih stranih sila. To može da funkcioniše jer nema demokratije. Nemate dodir između tih obespravljenih ljudi koji dirinče od jutra do mraka, navodi Petrović.
Poslušajte isečak iz jednog Petrovićevog televizijskog gostovanja u kojem objašnjava na koji način je organizovana Srpska napredna stranka.
PALE MASKE PRIZNAJTE KOSOVO REPUBLIKU!
Nema daljih evropskih integracija Srbije dok Beograd i Priština ne postignu dogovor, BEOGRAD MORA DA PRIZNA KOSOVO REPUBLIKU srpski stručnjaci za međunarodna pitanja. Na takav sled događaja i zamrzavanje pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom do postizanja drugog sporazum, u kome treba da se nađe i stavka prisustva Repulike Kosova u Ujedinjenim nacijama
On sada za naš list kaže da će Srbija morati da reši pitanja na kojima insistira Nemačka, među kojima ispunjenje dogovora iz Briselskog sporazuma, aprila prošle godine i usvajanje drugog okvirnog dogovora Beograda i Prištine.
– Verujem da će se to odigrati između novembra ove i marta iduće godine – ističe ovaj analitičar iz Foruma za etničke odnose i objašnjava da drugačijeg scenarija nema pošto je Berlin s Londonom tvorac dokumenta „non pejpr“, a nemačka kancelarka Angela Merkel je uložila sav svoj autoritet u to pitanje.
Uslov svih uslova
Zahtevi koje su u Beogradu pre mesec dana ponovili poslanici Bundestaga poznati su odranije, a jedna od sedam tačaka podrazumeva da se druga pregovaračka poglavlja Srbije i EU ne mogu otvarati pre nego što se pokrene poglavlje 35 o Kosovu. To je poslanik vladajuće CDU Andreas Šokenhof je prilikom prošlomesečnih susreta u Vladi i parlamentu Srbije poručio srpskim zvaničnicima s porukom da Briselski sporazum mora u potpunosti da bude primenjen.
– Treba pažljivo čitati dokumenta jer u prvom Sporazumu od 15 tačaka vidimo da se očekuje i drugi, pošto su iz tog prihvaćenog tzv. aprilskog izostala sporna pitanja za obe strane poput Kosova u UN, Srba kao nacionalne zajednice, prekogranične saradnje i druga. Njih treba da reši novi sporazum i da pređu u sadržaj poglavlja 35 – objašnjava Janjić i dodaje da Nemačka neće i nema razloga da odustane od toga.
Predrag Simić
On smatra da Priština neće dobiti stolicu u UN zbog veta Kine i Rusije, u čemu bi Moskva mogla da trguje, ali Peking sigurno neće, pa će Kosovo najverovatnije, poput Palestine, imati status posmatrača. Srbija, kako ukazuje, ne mora da prizna Kosovo, ali ne sme ni da blokira nemački zahtev saradnje Kosova u međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama, uključujući i UN.
Ovakav sled događaja je očekivan i prema rečima bivšeg ambasadora u Francuskoj Predraga Simića koji naglašava da će i posle postizanja drugog sporazuma biti dodatnih zahteva poput priznanja Kosova.
– Promene u tom stavu ne treba očekivati i možemo slobodno reći da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine PRIZNANJE REPUBLIKE KOSOVA zahtev svih zahteva – kaže Simić
On ukazuje da je na putu ka EU veoma važno i pitanje državnih reformi, ali i ističe da će se na sporazumu insistirati.
Toma koči Vučića
Tempo normalizacije odnosa s Prištinom je pitanje o kome, prema tvrdnji izvora iz vladajuće koalicije kabineti šefa države i premijera, nemaju isti stav.
– Tomislav Nikolić smatra da bi to trebalo da se rešava što kasnije, idućeg proleća, a Aleksandar Vučić je svestan da mora da se žuri U PRIZNAVANJU KOSOVA REPUBLIKE zbog međunarodnih para koje treba da stignu. Oba kabineta znaju da se iza kosovskog pitanja lomi odnos prema NATO-u i širenju uticaja alijanse u koju Srbija ne mora da uđe, ali do kraja godine treba da pokaže spremnost za saradnju – tvrdi naš sagovornik.
Priznala da je uslov priznanje KOSOVO REPUBLIKE Jadranka Joksimović
– Ni EU, ni Nemačkoj, kako vidimo, nije toliko bitno određivanje Srbije prema pitanju Ukrajine, koliko je važno da Beograd podrži konsolidaciju Kosova i da Kosovo stigne do UN i međunarodne zajednice – zaključio je ovaj stručnjak za međunarodne odnose.
Ministarka bez portfelja zadužena za EU Jadranka Joksimović je u izjavi beogradskim medijima potvrdila da ima država koje otvaranje prvog poglavlja vezuju za napredak u dijalogu Beograda i Prištine, ali veruje da će se čitav proces odigravati brže. Smatra da za Srbiju ne bi bila dobra poruka da posle svih napora i koraka preduzetih u protekle dve godine bude usporavana na putu ka Briselu zbog političke situacije u Prištini.
Ovo je izjava Žirinovskog koja je posejala strah u Poljskoj i Letoniji!
Vlasti Poljske i Letonije pozvale su ambasadore Rusije na razgovore u znak protesta zbog pretnje opozicionog lidera ruske Liberalno demokratske partije Vladimira Žirinovskog koji je rekao da bi “Poljska i Letonija” bile zbrisane u slučaju rata između Rusije i Zapada.
Kvadratura kruga: C U C E https://www.youtube.com/watch?v=YaLmPt0Y2WM VIDEO
https://www.youtube.com/watch?v=35xvq4tQhS0 (ВИДЕО) ЕКСКЛУЗИВНО: Овако су полили “крвљу” генералног секретара НАТО-а Андерса фог Расмусена!
На друштвеним мрежама се појавио видео клип у којем се види како политички активисти нападају Андерса фог Расмусена, генералног секретара НАТО алијансе, и то тако што га симболично поливају „крвљу“, односно, кечапом.
Овај снимак је био уклоњен са интернета, али је опет процурео,а сматра се да датира из ранијих година док је Расмусен био активан политичар у Данској, односно, пре него што је постао генерални секретар НАТО алијансе. Активисти су га назвали „крвником“ и у том циљу су га полили импровизованом „крвљу“.