Србију тресе дефлација

ЦЕНЕ у Србији су, како показује статистика, из месеца у месец на силазној путањи. Трећи пут у овој години, према последњим подацима, забележена је дефлација – овог пута у октобру, од 0,2 одсто. За толико су, у односу на септембар, биле ниже малопродајне цене робе и услуга за личну потрошњу. Међугодишња стопа инфлације од 1,8 одсто најнижа је у последњих десет година.

На овакво кретање цена и успоравање инфлације највише је утицало појефтињење хране и безалкохолних пића за 1,4 одсто. Између два и три одсто за месец дана снижене су цене свежег меса и јестивог уља и масти. За око један одсто „пале“ су цене за поједине врсте пецива и хлеба. Воће је услед сезоне и боље понуде на пијацама, појефтинило на месечном нивоу за око 12 одсто. По нижим ценама за 0,4 одстао продају се и намештај и покућство, а алкохолна пића и дуван за 0,1 одсто.

Аналитичари сматрају да су слаба тражња и пад стандарда главни дезинфлаторни „окидач“. Када се, указују још, погледа структура примања у укупним приливима средстава, људи се плаше за егзистенцију и мењају своје навике и штеде на свему. Економиста Данило Шуковић каже, за наш лист, да је „за Србију дефлација мање позната појава, имамо горка искуства са инфлацијом, па је због тога страх од раста цена код нас већи“.

– Дефлација је врло неповољна економска појава, јер продубљује економску кризу – наглашава Шуковић. – Како цене падају због недовољне тражње, то се умањују приходи произвођача. Зато они западају у губитке и не могу да обнављају производњу, већ је редукују или је гасе, што има за последицу отпуштање радника и још већу кризу.

Ову годину, према речима Саше Ђоговића, сарадника ИЗИТ-а, завршићемо са минималном инфлацијом од око два одсто.

– То значи да ће у условима благог раста цена до краја 2014. године, уз одсуство раније најављиваног поскупљења електричне енергије и пролонгирања за пролеће следеће године, инфлација бити испод коте од 4,5 одсто, која је горња граница за ову годину – наглашава Ђоговић.

Следеће године ће, с обзиром на најављена поскупљења енергената, и увођење акциза, доћи немоновно до раста инфације. Према речима Ђоговића, куповна моћ и тражња становништва 2015. биће „у знаку дубоког замрзавања у нашим новчаницима“. Кретање цена доминантно ће зависити од мера Владе, односно њених фискалних мера да поскупи услуге и производе, који су директно под њеном контролом.

УПОЗОРАВАЈУЋИ СИГНАЛ

КОЛИКО год, са становишта потрошача, дефлација звучала као привлачан појам, јер цене стално падају, стручњаци упозоравају на то како је дефлацијска спирала једнако опасна за националну економију као и инфлација, јер дугорочно доводи до пада потрошње. А, када потрошачке цене падају, следи смањење и произвођачких цена, што води губицима, паду зарада, па чак и гашењу фирми. Ниска инфлација дестимулише инвестиције, подстиче штедњу, уводи привреду у кризу.

– То није добро, ниска инфлација, односно дефлација дестимулише инвестиције, а подстиче штедњу – упозоравају стручњаци.

 

Д. МАРИНКОВИЋ, Новости