Нишлије плаћају два и по пута скупље грејање од Београђана

Нишлије су жртве експеримента Министарства енергетике под називом „Наплата грејања према утрошку“.

Да усклађивање српског законодавства са законодавством европске уније може имати трагичне последице по грађане Србије је најбољи доказ управо примена модела наплате централног грејања по утрошку.

Топлана у Нишу не постоји од пре 4 године, већ од пре 44 година (1973. године је у Нишу почео са радом централни даљински систем грејања). До пре неколико година, захтеви потрошача за искључење са система даљинског грејања су били непознаница. Управо у то време су грађани подносили само захтеве за прикључење на систем даљинског грејања.

Међутим, преласком на систем наплате даљинског грејања по утрошку и добијање увећаних рачуна за грејање, почиње и подношење захтева потрошача за искључење са система даљинског грејања.

Када је почела дебата о преласку на наплату по утрошку, став Центра за заштиту потршача ФОРУМ је био да је то добро, али да је потребно да се прво створе услови за примену тог модела, а то подразумева да се изврши изолација зграда и успостави енергетска ефикасност и друго да се изврши уградња уређаја за контролу и управљање грејањем у свим становима (калориметри или делитељи топлоте).

Док се не обезебеде наведени услови, не треба прелазити на систем наплате по утрошку!

Међутим, у Србији је обичај да се закони доносе без претходне анализе њиховог утицаја, већ се преписују из земаља високог стандарда и уређене инфраструктуре.

Тако је недавно и Закон о становању донет без анализе ефеката његове примене, па сада имамао да се уводе принудни управници над приватном својином (станови су приватно власништво), што је незаконито и увођење додатних трошкова сиромашним грађанима, који ни у овим условима не могу да измирују све обавезе и имају велика дуговања према јавним и јавнокомуналним предузећима.

Примедбе Центра за заштиту потрошча ФОРУМ, да са применом обрачуна цена даљинског грејања према утрошку треба отпочети након стварања наведених услова, нису уважене, за шта је био изговор да се закони морају поштовати.

А да се закони не морају поштовати, доказ је то да град Београд и даље врши наплату грејања по квадратном метру а не по утрошаку, због чега су рачуни за грејање за станове исте површине у Београду вишеструко мањи у односу на Ниш, где се примењује наплата по утрошку.

Тако имамо да је за стан површине 84 м2 у Београду у општини Палилула за месец Децембар 2016. године рачун за грејање износио 9.327,00 (деветхиљадатристадвадесетседам) динара а за стан површине 79,40 м2 у Нишу, такође у општини Палилула за исти месец износио 23.528,00 (двадесеттрихиљадепетстодвадесетосам) динара.

Ова упоредна анализа указује да је у Нишу грејање 2,5 пута скупље него у Београду иако се за грејање користи исти енергент а разлика је само у начину обрачуна цене грејања, јер се грејање у Нишу обрачунава по утрошку а у Београду по квадратном метру.

На овај начин, применом европских норми без анализе утицаја на живот грађана, грађани Србије постају жртве брзоплетог доношења закона, због чега тражимо да предлог сваког нацрта закона прати и анализа утицаја примене тог закона на живот грађана Србије као и да се за сваки предлог закона затражи и мишљење одговарајућих стручних органа и организација.

Такође очекујемо и да ће ова анализа покренути доношење адекватних мера и одлука, како би сви грађани Србије имали једнак третман у приступу услугама од општег економског интереса у да приступ систему даљинског грејања не буде привилегија богатих.

Грађанин.рс