Ништа од прве рунде преговора са ЕУ

ЕВРОПСКА унија неће данас, на савету за опште послове, отворити прво преговарачко поглавље са Србијом. Извор из бриселске администрације потврдио нам је да кочи Немачка, а не све земље чланице ЕУ како се то често представља.

Наша земља је у потпуности технички била спремна да отвори поглавље 32, али политички консензус није могао да се постигне због става Берлина који тражи да се напредује у преговорима Београда и Приштине.

Зато се у редовним годишњим закључцима Савета министара који ће крајем недеље бити прослеђени шефовима држава или влада на дефинитивну потврду, неће наћи ништа спектакуларно. Не наводи се, чак, ни могући датум отварања првог поглавља.

Оно што тренутно највише кочи је дијалог с Приштином. Цео један пасус у нацртима закључака посвећен је односима с Косовом. У њему се наглашавају очекивања за пуном применом Бриселског споразума, уз инсистирање да се поглавље 35, које се у нашем случају односи на напредак у нормализацији односа с приштинским властима, паралелно прати с напретком приступних преговора у целини.

У нацрту закључака, у које су „Новости“ имале увид, пише да савет „с нестрпљењем очекује одржавање следеће приступне конференције и отварање првих преговарачких поглавља“. Изражава се задовољство што је, од претходног извештаја, донета одлука да преговори почну, као и што су утврђена мерила која Србија треба да испуни у оквиру поглавља 23 и 24, везана за правосуђе и основна људска права, правду, слободу и сигурност.

– Има доста услова у оквиру ових мерила, бар десетак, и она представљају својеврстан акциони план у припреми отварања ових поглавља. То је о велики посао. Али, Влада у Београду добро ради на реализацији, у блиској сарадњи с Европском комисијом, тако да стално напредујемо – каже наш извор, додајући да би позитивна одлука што се тиче ових поглавља могла да буде донета почетком следеће године.

ПОХВАЛЕ

У нацртима закључака Србија је похваљена за ток процеса реформи и аналитичког прегледа усаглашености законодавства с ЕУ. Нарочито су истакнуте заслуге у осавремењавању администрације, борби против корупције и, пре свега, на економском плану, као и у регионалној сарадњи. Од Србије се тражи да све ове напоре настави, уз испуњавање одредби споразума с Приштином и постепено усклађивање са спољном политиком ЕУ.

 

Г. ЧВОРОВИЋ, Новости