Ноћне море српског премијера

Ако је тачно да ће Србија 2017. имати највећи привредни раст у Европи, да ће плате и пензије бити као што никада нису биле, да се сваког дана отварају нова радна места, Вучић не би требало да се плаши ММФ-а. Али, ако све то није тачно…

Бивши и будући премијер Александар Вучић пре неколико дана открио је да не спава због предстојеће посете мисије ММФ-а Београду. „Питате ме за владу, а ја сањам шефа мисије Џејмса Руфа. Јавља ми се у свим облачићима“, рекао је Вучић.

Неупућенима, а и онима који му верују све што каже, није баш најјасније због чега политички најмоћнији човек у Србији има ноћне море? Па, зар и себе и јавност већ није уверио да је Србија на добром путу, да ће већ следеће године имати највећи привредни раст у Европи, да ће плате и пензије бити као никада до сада, да толико мало фали да се у државној каси појави вишак, уместо мањка, да се сваког дана отварају нове фабрике и нова радна места…

Ако је већ тако, зашто се Вучић плаши ММФ-а? Зар не би било логичније да мирно, као беба спава и спокојно чека да коначно стави тачку на још једну ревизију трогодишњег аранжмана? Или је сујеверан, јер је почетак формалних преговора заказан за баксузни 13. јун?

Биће, међутим, да све и није тако сјајно чим се српском премијеру Руф јавља „у свим облачићима“.

До пре неколико дана многи у Србији нису ни знали ко је Џејмс Руф. Пре него што га је Вучић лансирао у орбиту, препирали смо се да ли је ексклузивни интервју са њим, први који је дао српским медијима, за насловну страну НИН-а или није, а једини разлог против био је да га људи не познају довољно. А онда су преко ноћи сви сазнали да Вучић сања човека кога смо позвали да буде гост Самита министара финансија, гувернера и директора пореских управа земаља региона, 10. и 11. јуна у Бечићима. Боље да признам одмах, него на полиграфу. И да се зна ко ће бити крив за несаницу. Мада је то и једна од лепших кафанских песама.
Ђаци и студенти, осим ако им није свеједно какву ће оцену добити, обично не могу да спавају уочи испита, нарочито ако нису баш најбоље спремили градиво и ако још и професора бије глас да је строг и да не поклања оцене…

Неким грађанима сан неће на очи док не виде како ће Вучић комплетирати нови кабинет. Као да им је важније хоће ли у новој влади бити Ивица Дачић и још неко приде, него какав ће бити њен програм. Уосталом, кога још програм на било шта обавезује? Па, зар Вучић и у априлу 2014. није обећао да ће реформисати јавни сектор? И је ли недавно признао да није имао снаге за то? Овако, кад саопшти имена, бар знамо на чему смо. Боље речено ко ће све моћи да нас вуче за нос. И чупа уши.

Неки политичари не могу да спавају не због ММФ-а, већ док не сазнају да ли ће их Вучић позвати у нову владу. Богами, многима ће се подочњаци отегнути до колена.

Запослени у администрацији, државним службама, јавним предузећима и пропалим државним фирмама тек неће моћи да спавају, јер ће човек због кога Вучић не може да спава сигурно тражити да нова влада уради оно што је бивша обећала – да отпусти прекобројне у јавном сектору. Ако неко још гаји илузије да можда неће бити тако и да ће ММФ прогледати кроз прсте Влади зато што је минус у државној каси много мањи од планираног, нека прочита и интервју са Руфом. После тога биће мање оптимиста. И да се разумемо, није за то крив НИН, јер је најлакше убити поштара, али то неће зауставити лоше вести. Није крив ни Руф, који је само рекао шта је Влада Србије обећала ММФ-у. Највећи кривци су они који све што су пре годину и по обећали – нису урадили.
Није, ипак, искључено да ће, чим испрате мисију ММФ-а из Београда, званичници наставити да обећавају куле и градове. „Ове године, ако будемо имали и добру пољопривредну сезону, Србија би могла да повећа бруто домаћи производ и за 2,7 одсто и то ће бити највећи раст у последњих девет или 10 година“, рекао је Вучић, додатно распирујући оптимизам речима да „већи раст значи и веће плате и пензије“.

Квака је, међутим, у томе што то није тачно. Србија је све до 2009. имала далеко више стопе привредног раста. У 2006. БДП је повећан за 4,9 одсто, годину дана касније за 5,9 и у 2008. за 5,4 процента. А ако то није тачно, можда не би требало превише наивно очекивати ни повећање плата и пензија. Тим пре што Руф не крије да рачуница ММФ-а показује да нема простора за њихово повећање. Ни у овој, а можда ни у наредној години! И ко после тога може мирно да спава?

Милан Ћулибрк, Нин.цо.рс