fbpx
понедељак , новембар 18 2019
Насловна / Свет / Европа / „Норвешки модел” ЕУ – врабац у руци за Србију и комшилук?

„Норвешки модел” ЕУ – врабац у руци за Србију и комшилук?

4
(1)

БОН – Проширење ЕУ је одавно мртво и Макрон га је само сахранио, једно је мишљење, док друго заступају они који тврде да је то погубна политика, а између две школе мишљења помиње се идеја о „норвешком моделу” за Западни Балкан, о којем пише Дојче веле.

Вето којим је Емануел Макрон блокирао почетак преговора са Скопљем и Тираном, а заправо закочио читав процес проширење ЕУ директор Европске иницијативе за стабилност Гералд Кнаус назива „прекраћивањем мука”, преноси Дојче веле.

Ако би приступање Западног Балкана било, рецимо, бик, наводи Кнаус, онда су многи пикадори годинама мало по мало убијали ту животињу, а Макрон се појавио као матадор да прекрати мучење.

„ЕУ би требало да понуди свим државама Западног Балкана могућност да се прикључе јединственом тржишту, попут Норвешке или Исланда”, додаје утицајни аналитичар у тексту објављеном прошле седмице, преноси Танјуг.

Кнаус није једини, будући да је све више гласова који кажу да је куцнуо нулти час европске политике на Балкану, тренутак да се сахрани одавно мртви концепт проширења ЕУ и пронађе нешто ново, нешто мање од проширења, али довољно примамљиво да државице Балкана задржи у дворишту ЕУ.

„Макронов вето је торпедирао читав процес проширења. Мислим да му је то и била намера”, прича Андреас Ернст, искусни новинар „Ноје цирхер цајтунга” који је годинама био дописник тог листа из Београда.

„Али предност је што је тако постала очигледна лажна природа односа ЕУ и Западног Балкана”, констатује и примећује да је Макрон спремно преузео улогу матадора.

Неки кажу да је то учинио јер се плаши јачања Марин Лепен код куће, а с обзиром да се 58 одсто Француза противи проширењу ЕУ.

Други су уверени да Макрон узима Западни Балкан као таоца док не прогура своју визију Европе.

Између редова се чита да француски председник жели ЕУ са више брзина или концентричних кругова.

Језгро би гравитирало око осовине Париз-Берлин, споља би биле земље интегрисане у тржиште, а сасвим споља придружене земље, међу њима можда Србија и комшилук.

Макрон је добио тиху подршку из Холандије и Данске.

Критике из Берлина на рачун Макрона стижу уз миг – требало је да пустимо Скопље и Тирану да преговарају, ионако неће ући у ЕУ најмање 10 година, а та немачка игра је, сматра, Ернст, још перфиднија.

Правила су, каже швајцарски новинар, већ годинама оваква: ЕУ кобајаги жели да прими балканске земље у чланство, а руководства тих земаља кобајаги спроводе реформе.

„То је могло да траје још 10 година или вечно. Цео тај театар, и политички новоговор о ‘европској перспективи’ и ‘европским вредностима’ сада је добио тежак ударац и то је добро”, додаје он за ДВ.

„Сада мора да стигне нова понуда и она мора да буде добра”, уверен је Ернст.

Уместо утабане стазе којом су ка ЕУ ишле Бугарска, Румунија или Хрватска, сада се Западном Балкану нуди нешто за шта медији још траже најбоље име.

Говори се о привилегованом партнерству, „лајт” проширењу, али најчешће о норвешком моделу.

Шта је норвешки модел?

Норвешка је, уз Исланд и Лихтенштајн, чланица Европског економског простора (ЕЕП), механизма формираног 1992. године, у којем су и све чланице ЕУ.  Тржиште је отворено, постоји слобода кретања, царина нема, осим на храну и пиће и производе који су јако субвенционисани у ЕУ, па Норвешка не жели да им сасвим отвори врата.

„Косовски пасош би у ЕЕП имао исту вредност као норвешки, а српска шљивовица би имала исти приступ европском тржишту као швајцарски бренди”, пише косовски публициста Ветон Сурој за лист „Коха Диторе”.

„Белгијски инвеститор би имао исту правну сигурност у БиХ, Албанији и Северној Македонији као на Исланду”, додаје он.

Андреас Ернст напомиње да то никако није губитнички модел за Балкан.

„Боље је у кратком року направити мале интеграционе кораке него се надати уласку у ЕУ за 10 или 20 година”, наводи он.

Гералд Кнаус је у тексту за Европску иницијативу за стабилност предложио да балканске државе буду укључиване у европске фондове постепено. Ако би Србија рецимо узорно уредила област рибарства, онда би на том пољу могла да буде третирана малтене као део ЕУ.

И обратно, ако би се стање погоршало, опет би могла да буде избачена из те области.

Лајтмотив бројних критика на рачун Макрона је да се регион тако препушта Русији, Кини, Турској, док Ана Висландер из Атлантског савета за Њујорк тајмс каже да је геополитички посматрано, немогуће превидети да се на Западном Балкану води битка.

„Француска то или не види или јој је то прихватљиво”, навела је она.

Швајцарски новинар Андреас Ернст је пак уверен да је норвешки модел довољан да ЕУ не препусти Балкан другим играчима.

„Приступ ЕЕП је суштински – ту је приступ инфраструктурним фондовима, то је инструмент који чини мање привлачним рецимо кинеске инфраструктурне пројекте или споразум са Евроазијском унијом. Дакле, то за ЕУ носи моћ и утицај”, каже Ернст за ДВ.

Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Макрон упозорава: НАТО на самрти, Европа на ивици понора

5 (1) Француски председник Емануел Макрон оценио је у интервјуу за британски „Економист“ да је …

Мађарско опело за евро и еврозону

„Дошло је време да се тражи пут из евроклопке”, рекао је Ђерђ Матолчи, гувернер Централне …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *