fbpx
Насловна / Србија / Новцем који је од грађана наплаћен за стварање резерви горива крпили буџет

Новцем који је од грађана наплаћен за стварање резерви горива крпили буџет

4
(1)

Србија не располаже обавезним резервама нафте за 20 дана, како тврди министар енергетике Александар Антић, а за стварање залиха је издвојена свега једна четвртина укупно инкасираног новца од таксе која се наплаћује како би се оне формирале, сазнаје Данас у добро обавештеним изворима који су желели да остану анонимни.

Због тога што је за предвиђене сврхе издвојено мање новца него што је планирано, знатно се умањују шансе да Србија формира обавезне резерве нафте у трајању од 90 дана до 2023. године, како се обавезала у оквиру процеса придруживања Европској унији.

Према подацима до којих је дошао Данас, од четвртог квартала 2014. до 2019. године на основу накнаде за формирање обавезних резерви нафте инкорпориране у малопродајну цену горива, држава је инкасирала 282,7 милиона евра, али је од те суме Министарство финансија досад доделило свега 70,6 милиона евра надлежним службама Министарства рударства и енергетике за куповину нафте за формирање обавезних резерви. Уместо да се сав инкасирани новац, како је то иначе и предвиђено користи за те сврхе, већи део ипак одлази на „крпљење“ буџета.

– Да су надлежни одвојили инкасирани новац за сврху за коју је и предвиђен, Србија би у овом тренутку имала обавезне резерве нафте на нивоу од 45 дана али су оне нажалост знатно мање и да сада дође до несташице горива, у складиштима га не би било за више од 10 дана. Дакле, изјава министра о томе да наша земља располаже обавезним резервама нафте за двадесетак дана је тачна, али само на папиру. Другим речима, у овом тренутку Србија у свом поседу има резерве нафте за максимално 10 дана. Министар Антић је, наиме, говорио о томе да поред складиштених резерви нафте, Србија у случају кризе може рачунати и на додатне испоруке „црног злата“ од стране трговаца са којима је потписала уговоре за ту сврху.

Дакле, реч је о нафти која је обећана а не већ добављена и складиштена у за у то предвиђене објекте. Гледано из тог угла, Србија нема обавезне резерве нафте за 20 већ за свега десет дана – објашњава наш саговорник.

Иначе, Законом о робним резервама из 2013. године дефинисани су услови за формирање, финансирање, размештај и коришћење обавезних резерви нафте, обезбеђење и одржавање простора за смештај и чување, као и пословање и управљање обавезним резервама и складишним простором на територији Србије.

Обавезне резерве формирају се најкасније до 31. децембра 2022. године по захтеву Европске уније да Србија до 2023. године располаже горивом довољним за 90 дана. Ово питање је изузетно важно и за отварање поглавља 15 на путу Србије ка ЕУ, јер су обавезне резерве нафте једно од кључних питања у тој области.

Од октобра 2014. године у Србији се наплаћује такса од 2,6 динара по литри горива за обезбеђивање потребних новчаних средстава за набавку обавезних резерви нафте. Наш лист је раније у више наврата код надлежних у министарствима енергетике и финансија покушавао да сазна колико новца се инкасира од таксе за обавезне резерве нафте, али на наша питања никада није одговорено.

Где иде новац од таксе

Обавезне резерве нафте могу се формирати и одржавати у сировој нафти, дериватима нафте као и уговорним правима о куповини одређених количина нафте и деривата нафте при чему најмање једна трећина обавезе чувања резерви треба да буде у готовим производима. Од октобра 2014. године у Србији се наплаћује такса од 2,6 динара по литри горива за обезбеђивање новчаних средстава за набавку обавезних резерви нафте. Министарство финансија има дискреционо право да донесе одлуку која сума ће од новца добијеног том таксом отићи надлежним службама у Министарству рударства и енергетике за куповину залиха нафте и деривата.

Пише: Г. Влаовић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Владајући режим нема слуха за муке пензионера

3.5 (8) Удружење синдиката пензионера Србије упутило је писмо председнику државе и председницама владе и …

Нови детаљи пљачке века: Из Бора нестале чак три тоне злата

3 (1) Тачну количину злата која је од 2010. до 2017. године нестала из погона …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *