fbpx
Насловна / Србија / О монструмима из вукојебина, шипражја, рупа и камењара

О монструмима из вукојебина, шипражја, рупа и камењара

1.9
(51)

Читам баљезгања шлогираног дрекавца, навикнутог на кокаин или хероин, курац ти га зна, а ни овај није бољи ни паметнији од њега. Прашак је њихова храна, поред реш печеног и вина црвеног. У новинама поред слика, малоумног и хипер активног чађа, набигуза и карагуза са вођом клептомана и људождера, ет цетера, ет цетера, да човека увати мука.

Народ Србски ал и сервијански, то јест робови туђински, сматрају да је дрекало душа умрлог детета које мир не налази, чупаво страшило најсличније сорти керећој, често га виде и на две ноге у кондурама од 500. еура.

Многи тврде да су у питању умрли разбојници неокајаних грехова и зато лутају или се настањују око гробаља и облизњих шумарака, где имају у својим јазбинама послагана флаширана црвена вина свеже цеђена.

Неки опет га виде ко монструма са дугим ногама, сличним козијима, дугим вратом и керећом главом а уста пицоуста из којих испушта цику, вику и дреку, која на плач детета потсећа, на вучије завијање и арлаук, јареће мекекетање и грактање врана.

Има и таквих који мисле да је повампирени покојник, увек жедан крви, што је тачно, ал не мешајте ове гурбете, докторе и дођине из западне босне и крватске, са часним домаћином Савом Савановићем.

Дрекавци и дрекуше су монструми из вукојебина, шипражја, рупа и камењара, где им досади хранити се штакорима и змијама, па догмизаше вамо лаковерне и наивне серве искорићавати а нама Србима живот загорчавати.

Неки видели како дрекало лети, мир бре, то се гурбет Чеда са пута државним авијоном враћа.

Дрекавци воле жртви на леђа узјашити, па се носити, ђа вамо, ђа тамо, ко но глува керина.

Верује се да је појава дрекаваца најава лоших дешавања, а нама ти је толико лоше да лошије и не може бити, а да неком цркне крава, ма не будите смешни, ту смо колко јуче на тањиру имали.

Зло је пред нама и велико зло се спрема.

Срби све ово виде а и давно написано имали, па у бежанију се пустили, а вамо нагрнули звери, чавке и гаврани а нас бораца Божијих мало, наоружаних глоговим коцем и конопцем и лап-топом, на Kинеском белом луку и ко зна одкуд сланини.

Ма мозете пиштати, прдеж испуштати, мрске нато фажисте доводити, ,,богу,, јарецем се молити и препоручивати, антихристу скуте и мало више љубити, све ће вам џаба бити.

Ово је Света Српска Земља Православна, Обилића, Лазара и Принципа ал и земља Ђорђа Мартиновића а и мог деда и прадеда.

Нурнберг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Један коментар

  1. Браво Нурнберг.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *