Након разговора са председником Русије Владимиром Путином 25. новембра у Сочију, српски председник Александар Вучић рекао је да смо добили гас по непромењеним и најнижим могућим ценама од 270 долара за 1.000 кубних метара. Само 20 дана касније, гаса немамо довољно, набављамо га на берзи, дакле по највишим ценама. Снег и неадекватна реакција надлежних предузећа, али претходно неспровођење планова Владе, довело је до тога да Србија на дневном нивоу за гас и струју даје милионе евра.
Сусрет Вучића и Путина, иначе 19. по реду, најављиван је као изузетно важан за Србију. Након тросатног састанка, српски председник је славодобитно рекао:
“Цена руског гаса у наредних шест месеци остаје непромењена и износиће 270 долара за 1.000 метара кубних, док ће се испоруке повећати. Ово је за нас спас. Нећемо имати проблема ни са струјом, ни са гасом, ни са грејањем, као ни са укупним снабдевањем“, рекао је Вучић после разговора у резиденцији руског председника на обали Црног мора.
Додао је и да ће Србија и после истека договорених шест месеци плаћати “изузетну цену“ гаса. Није прецизирао шта то тачно значи, али је опет спомињао национални стадион.
“Добили смо невероватну цену, уштедели смо 300 милиона евра, један национални стадион“, рекао је Вучић.
Дежурни кривци Грчић и Бајатовић
На стадион слободно можемо да заборавимо, јер не да нисмо уштедели, него смо у “дебелом” губитку.
Након што је у Београду и многим градовима Србије због снега дошло до потпуног колапса, због чега је на десетине хиљада домаћинстава у Србији остало без струје и грејања, одржана је седница Владе Србије којом је уместо премијерке, председавао председник државе.
Александар Вучић је као главне кривце за целу ситуацију означио директора ЕПС Милорада Грчића и директора Србијагаса Душана Бајатовића.
“Где је Грчић? Не знам шта бих ти рекао? Поздрави раднике који су целе ноћи лопатама скидали блато са угља, они су маестрално радили. А одговорни морају да сносе последице. Очекујем Грчићу, твоју реакцију, данас, сутра, када ти је згодно”, поручио је Вучић.
Како је додао, проблема има и у снабдевању гасом.
“Иако је обезбеђен одличан уговор са Русијом. Све додатне количине које су потребне, набављамо на берзи где су сада цене изузетно високе”, рекао је Вучић , па окривио Бајатовића што годинама није урађено проширење Банатског двора.
“Уз све оно што је знам да није било ни једноставно ни све друго, али је проблем што смо великом брзином трошили количине из Банатског двора не рачунајући на могуће компликације и на много хладније дане”, поручио је Вучић.
Нови начин набавке гаса главни проблем
Виши научни сарадник Оксфордског института за чврста и фосилна горива Александар Ковачевић за новине Нова каже да је у претходних 12 месеци дошло до крупних промена у начину набавке природног гаса за тржиште Србије. Раније је то ишло преко Мађарске а сада преко Бугарске. И ту лежи један од главних проблема.
Након потписивања дугорочних Уговора о снабдевању изме]у Газпрома и њихових партнера у Ма]арској и Хрватској пре неколико недеља, Србија је постала транзитна земља за гас. Тиме је преузела одговорности да обезебди поузданост транзита гаса преко своје територије у смислу коли;ине, времена испоруке и притиска на предајној тачци. Правац снабдевања преко Украјине се обављао сложеном, разуђеном и великом мрежом цевовода и коришћењем највећег система подземних складишта гаса у Европи. Исто тако, мађарски гасни систем има на располагању велики капацитет складишта. Тај систем снабдевања је омогућавао велику техничку поузданост и велику флексибилност уз могућност да се у кратком року повећају или смање испоруке. Ова особина је за мали гасни систем Србије од велике важности јер је потрошња гаса у Србији зависна од временски прилика и ситуације у електроенергетском систему“, каже Ковачевић и додаје:
„Поред тога, околности дистрибуције гаса, притисака у систему и друго су били скоро у потпуности под котролом оператора у Србији уз врло мали транзит ка Босни и Херцеговини. Треба имати у виду да је саставни део система снабдевања природним гасом у Србији и способност великих потрошача гаса да користе мазут као алтернативно гориво. Ова способност се темељи на расположивости комерцијалних резерви мазута. Све то је омогућавало прилично велику флексибилиност код снабдевања и слободу оператора система у Србији да се брзо прилагоде потребама. Нова линија снабдевања преко Турске и Бугарске садржи само један систем цевовода без значајнијих складишта и уз врло малу флексибилност у кратком року као и уз стриктну дисциплину транзитних токова“.
Укратко, у кратким роковима или ванредним ситуацијама гасно тржиште у Србији је принуђено да користи различите ресурсе Европског тржишта гаса.
„То је омогућено Уговором о Енергетској заједници из 2006. године и показало се врло поуздано у кризама из Јануара 2009. године односно од пре неколико недеља. У том смислу, Србији стоји на располагању и Европски систем сигурности снабдевања у случају ванредних околности. Развој ситуације на берзама у овом тренутку условљава високу цену ових
услуга“.
Стручњак за енергетику Миодраг Капор каже да треба да имамо у виду да је Србија једина европска држава која је беспотребно, доста њих би рекло и противправно, увела посредника у купопродаји природног гаса – већински руску фирму Југоросгас још 2006. Године.
“Након тога је скоро целокупна политичка сцена Србије још 2008. године, противно економској логици и користећи се правним ”преседаном”, гласала за предају целокупног нафтно-гасног сектора у руке Руске Федерације. Комбинујући то са упорним кршењем међунорадно преузетих обавеза из споразума са Енергетском заједницом, организацијом оформљеном од стране ЕУ, Србија је постала све више ”енергетски рањива” држава услед недостатка квалитетне енергетске стратегије и ваштачким одржавањем енергетске зависности од стране само једног добављача”, закључује Капор.
За струју милиони евра дневно
На седници Владе могло се чути и да је Србија због испадања ТЕНТ-а принуђена да увози струју по ценама које прелазе 300 евра по мегаватсату. А то је трошак који се мери милионима евра сваког дана.
На берзи гас пет пута скупљи
Ковачевић каже да се цена гаса коју Србија уговара са Русијом изражава у америчким доларима за 1.000 кубних метара. На берзи се тренутно продаје за 121.6 евра по МWхС (мегаватсати). Обзиром да 1.000 кубних метара има отприлике 10.6 мегавсати, оно што добијамо по цени од 270 долара за 1.000 кубних метара, прерачунато износи 23.2 евра по МWх. Дакле, претпостављена цена за Србију је више од пет пута мања од текуће берзанске цене у Европи.
Нова.рс
