Постојећи модел европских интеграција је пропао и државама Западног Балкана треба понудити нови, сматрају у Институту Европска иницијатива за стабилност (ЕСИ) и предлажу нови вид повезивања, чланство у јединственом Европском економском простору (ЕЕП).
Тај предлог стручњаци виде као добру идеју, која је на „дугом штапу“, указујући да су земље Западног Балкана на дугом путу до Европе, већ кренуле у међусобно економско повезивање.
Да је идеја економског повезивања у јединствени економски простор добра, али и далека, сматра председник Центра за регионализам Александар Попов. Он истиче да је модел садашњег удруживања у ЕУ превазиђен давно, још 2007. године, када су Бугарска и Румунија некритички примљене само да би биле одвојене од Русије. Додаје да ништа боља ситуација није ни са Вишеградском групом и Хрватском, које су до прага ЕУ испуњавале све услове, али им сада не ваља када су ушле у Унију. У тој причи су земље Западног Балкана остале и постале колатерална штета, због чега су и кренуле да раде нешто на сопственом повезивању.
– Игманска иницијатива је још 2002. године предлагала концепт „мини-Шенген“ између тадашње СР Југославије, БиХ и Хрватске, јер је повезивање у економском интересу – каже за „Вести“ Попов.
Као пример истиче повезивање нордијских земаља свега седам година после Другог светског рата 1952. и додаје да су те државе данас међу најуспешнијим.
– Те земље од којих неке јесу, а неке нису чланице ЕУ, успеле су да буду најуспешније јер су се окренуле раду, а код нас је, бојим се, обрнуто – каже наш саговорник.
Предложено повезивање земаља региона и њихово прикључење Европском економском покрету, сматра косовски аналитичар Ветон Сурои, омогућило би приступ европском тржишту и без пуноправног чланства, а ЕУ би добила време да реши своје проблеме. Србија би, како је указао, према том моделу била као Швајцарска, а Косово као Норвешка.
– Тај модел је већ примењен 1994. године, када су у ЕЕП ушле државе које нису желеле да буду чланице ЕУ: Норвешка, Швајцарска и Исланд. Понуђено им је да ускладе законодавство и процедуре за слободан проток роба, услуга, капитала и људи, а за балканске државе то би значило да Косово и Албанија постану, на пример, Норвешка, док би Србија и БиХ биле као Швајцарска – указао је овај аналитичар за „Коха диторе“.
Као предности те идеје навео је ослобађање ЕУ од агенде придруживања док се бави својим проблемима, а шест балканских држава би се у међувремену припремило за пуноправно чланство у ЕУ. Ипак, као проблем види „слона у соби“, а то је нерешени конфликт између Косова и Србије, као и ситуацију у БиХ.
Магловито и далеко
Идеја о јединственом евроекономском простору је магловита и далека, оцењује за „Вести“ економски стручњак Млађан Ковачевић (на слици). Он је указао и да је од идеје, ако буде прихваћена, до реализације, потребно много времена.
– Већина држава на Западном Балкану које нису у ЕУ схвата да је улазак у Унију више теоријско него практично питање, па су се Србија, Северна Македонија и Албанија окренуле економском заједништву са што мање препрека, а за то је, како видимо, заинтересована и Босна и Херцеговина – указао је Ковачевић, истичући да су ове државе свесне да треба да олакшају сарадњу ради сопственог бољитка.
Одговор изазовима
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж (на слици) каже да би економска интеграција Западног Балкана била предуслов за развој региона и једини прави одговор на изазове нове економије. Важно је, како наводи, то што је потреба за тим препозната на највишем политичком нивоу, о чему сведочи састанак на Охриду као наставак разговора у Новом Саду, где су председник Србије и премијери Северне Македоније и Албаније потписали декларацију о слободном протоку људи и робе.
– Чини ми се да сада идемо у добром правцу. Иницијатива је добра за све земље региона да би преживели у новом економском систему, који не можемо да избегнемо ако желимо раст, развој и боља радна места – оценио је Чадеж.
Д. Декић – Вести
